Филателиста

14

Do danas su mi poznata svega tri pisma sa sing/e frankaturom od 15. para: dva pisma su štampani oglasi iz Beograda za Švajcarsku, odnosno Italiju, pre 1875. godine, gde bi prema prednjem stavu frankatura trebalo da iznosi 10 + dodatak od 2 do 3 pare za austrijsko posredovanje, što Je rešeno markom od 15 para. Treće pismo je iz juna 1871, lokalno pismo Sudu u Beogradu, koje bi trebalo da Je podfrankirano ili je transportovano kao da je tarifa za lokalno pismo od 15 para na snazi.

Frankature sa dve marke od 15 para bile su moguće samo posle juna 1875. godine, kada je tarifa za Austriju smanjena sa 35 na 30 para. Takvo pismo je prikazano na slici 2. Među pismima sa markama od 15 para ova kombinacija nije naročita retkost.

Frankature sa tri marke od 15 para, odgovarale bi tarifi od 45 para. Takva tarifa nije međutim postojala ni pre ni posle pristupanja Srbije UPU 1875. godine, tako da eventualno postojeće trake od tri, oprane ili na fragmentima, predstavqaju deo neke veće tarife.

Frankature sa 4 marke od 15 para odgovaraju preporučenom pismu u domaćem saobraćaju, poznata su, ali se vrlo retko nalaze. Primer je pismo iz Čačka sa trakom od 4 komada, preporučeno pismo iz Negotina sa četvercem maraka i konačno slično pismo sa 4 pojedinačne marke žigosane žigom Krepoljin, unikatno kao jedino poznato pismo sa žigom jedne od najređih pošta tog perioda.