Филателиста

19

prof. dr Milan Radovanović PREPISKA SA SRBIJOM OKUPIRANOM OD STRANE KUK ZA VREME PRVOG SVETSKOG RATA

O prepisci između pripadnika srpskih vojnih snaga i izbeglica, sa jedne strane, 1 pOrodica i poznanika u Srbiji, sa druge strane, u našoj stručnoj literaturi se malo (1) ili nimalo nije pisalo. O ovoj temi je u više navrata (2, 3, 4), međutim, pisao dr H. Dietz. Prema Dietzu: "Tokom vremena pokazalo se da je neutralna Švajcarska bila "pretovarno" mesto za poštanski saobraćaj srpskih vojnika i izbeglica sa domovinom. Pri tome su Crveni krst Srbije, ali i veliki broj privatnih osoba pomagali da se ova prepiska ostvaruje i održava. Iz razumljivih razloga pripadnici srpskih vojnih snaga nisu smeli da navedu naziv vojne pošte, pa čak ni mesto odakle se javljaju, već su morali da se koriste nekom "zaštitnom" adresom. Tako je bila praksa da su srpski vojnici stacionirani u Grčkoj svoju prepisku pisali na Švajcarskim dopisnim kartama, koje su, onda, u zatvorenim omotima slane na "zaštitnu" adresu u Švajcarsku preko francuske pošte uz odgovarajuće frankiranje. Kao i sve pošiljke za inostranstvo, ove karte su prolazile srpsku i francusku cenzuru, pri čemu je žig cenzure bio samo na omotu, a ne i na kartama u omotu. Primaoci ovih omota su bili najčešće Aca Dinić i Katerina Voegeli, koji su Švajcarske karte iz omota onda slali normaInom Švajcarskom poštom za Srbiju. Ove karte, zajedno sa sličnim kartama od strane naših izbeglica prolazile su austrougarsku cenzuru (najčešće Feldkirch ili Gemeinsames Zentr. Nachweis. Buero/ Censur Abteilung /Wien), pre nego što su konačno dospevale u Srbiju."

To je i razlog što je većina postojeće pošte iz ovog perioda (koja se nalazi veoma često na pokazanim izlošcima) sa višestruko većom frankaturom upućena iz Grčke na već pomenuta imena (Aca Dinić i Katerina Voegeli) u Svajcarskoj.

Postavke H. Dietza, iznesene u prethodnom tekstu koje opisuju put poštanskih objekata za Srbiju iz Grčke su tačne, sa tom razlikom, ipak, što se ne radi o praksi, kako to H. Dietz navodi, već o organizovanom, osmišljenom i utvrđenom načinu korespondiranja - definisanog od strane srpskih vojnih vlasti u Grčkoj. Naime, i pored toga što se u više navrata od strane odgovornih u Vrhovnoj komandi izdavala naredba o načinu komuniciranja naših vojnika (naredba O/br.1537 načelnika štaba Vrhovne komande u Solunu od 4.06.1916, i naredba Pov.INO Br.382 od 5.09.1916. Ministra vojnog), kako sa neutralnim i savezničkim zemljama, tako i sa porobljenom Srbijom, 8. septembra 1917. moralo je ponovo da se Naredbom P.T.br.203 od 8.09.1917. godine daju precizna uputstva i naredi njihovo poštovanje, kako sledi:

NAREDBA P.T. Br.2053 NAČELNIKA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE ZA 8. SEPTEMBAR 1917. GODINE

Primećeno je da se korespondencija, koju oficiri, činovnici i vojnici, šalju svojim po-