Филателиста

24

prof. dr Milan Radovanović SRPSKA POŠTA U ALŽIRU 1916-1918

Posle prelaska Albanije i pre reorganizacije srpske vojske, jedan deo trupa je transportovan za Sevemu Afriku: Tunis i Alžir, a prvi transport je stigao u Bizertu 27. decembra 1915. U periodu 1916-1918 upućivani su naši bolesnici i ranjenici sa Krfa i Soluna u Severnu Afriku u cilju lečenja ı oporavka. Glavni centri za lečenje su bili Bizerta (sa kompleksom marinskih bolnica "Sidi-Abdalah"), zatim i druge alžirske i tuniske bolnice. Tuberkulozni bolesnici upućivani su iz logora u Tunisu preko bolnice "Ain-Berda" u marinske bolnice "Sidi-Abdalah" gde su vršena bakteriološka ispitivanja, gde su lečeni i za dalje lečenje evakuisani u bolnicu "Kap-Matifu", kod grada Alžira. Za Alžir su bila predviđena mesta za tuberkulozne: Forde-Lo, odmah na istočnoj strani od Alžira sa primorskom klimom, Misergin, kao mesto male visine, i Suk Ars kao planinsko mesto (2). Takođe, veliki broj naših bolesnika ı ranjenika upućivan je, posle bolničkog lečenja, u razne banje Severne Afrike kao: Korbus, Hamim Lif, Hamam Rtra... |

Na primer, Hamam Rira, koja Je železnicom udaljen jugo-zapadno od Alžira za 100 km bila je otvorena zimi od Januara do aprila za reumatične bolesti, gonorejična oboljenja zglobova ı oboljenja kostiju, veza i živaca posle ratnih povreda... Veliki broj vojnika dopremljenih u Tunis činili su ranjenici, od kojih su mnogi posle saniranja povreda ostali invalidi. Od njih je formiran Bizertski invalidski odred kroz koji je prošlo preko 2.000 invalida. Za njihove potrebe pravljene su u Alžiru i Bizerti ili pribavljana sa strane, razna ortopedska pomagala i aparati (3). Formirane su stručne škole kursevi i radionice gde su organizovana vežbanja i učenje različitih zanata i sprovođena osnovna edukacija, zavisno od toga da li se radi o osakaćenim, slepim, gluvonemim, nervnim bolesnicima. Veštački zubi ı proteze rađene su u Alžiru i Tunisu (2).

Prema francuskim izvorima, brojno stanje srpske vojske na dan 28. marta 1916. bilo je: na Krfu 130.500, u Solunu 3.000, u Alžiru 2.604, u Tunisu 14.330, na Korzici 3.000, i u Albaniji 5.000 (1). Posle određenog vremena 1 za prispele srpske vojnike počinje da funkcioniše poštanski saobraćaj, pretežno sa srpskim jedinicama na Solunskom frontu, okupiranom Srbijom, savezničkim zemljama i neutralnom Švajcarskom. Mali broj srpskih vojnika u Alžiru učinio je da je pošta iz ovog perioda zato relativno retka.

U do sada objavljenoj filatelističkoj literatur: malo ima podataka o poštanskom materijalu sa ovog dela ratišta. Tako Višacki (4), u nizu radova koji se bave cenzurnim žigovima, navodi podelu cenzure na vojišni ı pozadinski deo, gde Severna Afrika spada u pozadinski deo. Nadalje, navodi da se u pošti Vrhovne komande od strane šefa obaveštajnog odseka 8.06.1916. ustanovljava posebna cenzura za pregled pošte koja preko francuske pošte iz inostranstva prispeva za vojišni deo, pošto za to nadležna cenzura u pozadini Još nije funkcionisala. Izgleda da se, pored Višackog, ozbiljnije bavio temom Severne Afrike samo Vuković (5), pišući Još 1975. o Srpskoj vojnoj pošti u Bizerti. Takođe, u Katalogu celina jugoslovenskih zemalja, tom I/1, Srbija, 1873 - 1921 (6), Vuković u delu koji se odnosi na Za-