Филателиста

41

Slika 7. Druga varijanta čeških eseja sa oznakom vrednosti u svakom od četiri ugla, na smeđoj hartiji

Iz sadržaja fotokopija rukopisa nepoznatog autora sam saznao da je autor 4. oktobra 1974. telefonom razgovarao sa ing. Jankom Omahom i saznao da su idejne crteže za klišeje izradili arh. Domicijan Serajnik ı ing. Janko Omahen; u Priručniku je na strani 239 je greškom zapisano Jerajnik.

Domicijan Serajnik najmlađi Je po maturi želeo da studira slikarstvo u Beču, međutim odlučio se da upiše arhitekturu u Ljubljani i diplomirao je 1926. godine. Po završenim studijama zaposlio se kao grafičar u ljubljanskoj Delavskoj štampariji, gde je opremao knjige za štampu, izrađivao predloške za omote, plakate, razglednice i ilustracije. U godinama 1931-1941 je zajedno sa ing. Omahom vodio atelje za unutrašnju arhitekturu. Ing. Omahen Je takođe bio arhitekt ı učenik Plečnika i uz Serajnika tvorac slovenačkih eseja.

Za većinu predložaka koristili su slike akademskog slikara Božidara Jakca. Ovaj je na poziv Kraljice Marije avgusta 1934. otišao na Bled kako bi portretirao kraljicu. U toku rada kraljica je izrazila želju da Jakac portretira i sva tri kraljevska princa. Crteži, koje je Jakac nacrtao crvenom kredom, toliko su se dopali kralju Aleksandru, da ih je sve uzeo, tako da Je Jakac morao da produži svoj boravak na dvoru i sve crteže uradi ponovo za kraljicu. Bio Je gost dvora od 6. avgusta do 23. septembra i tu je u međuvremenu portretirao i neke dvorske službenike, generala Kostića i ministra dvora Antića. Jakac je dobio pravo reprodukovanja i razmnožavanja urađenih portreta. Časopis Slovenec je 4. okrtobra 1934. sa ponosom izvestio o tome ı kao prvi objavio portrete kraljice i njenih sinova.