Филателиста

Dugo verujemo da izložbe i izdavaštvo, kao stalna praksa filatelističkog delovanja, mogu pokrenuti aktivniji odnos društva prema filateliji. Taj progres ostvarile su filatelističke organizacije zemalja u okruženju uz podršku svojih poštanskih uprava i institucija kulture. Suština je u prepoznavanju mogućnosti koje pruža ovaj oblik delovanja na planu produbljivanja interkulturnog dijaloga među narodima i državama.

Filatelističke zbirke – privatne kolekcije, činom javnog prikazivanja poprimaju atribute kulturnih dobara. Zbog toga učestvovanje na izložbama u inostranstvu i organizovanje takvih izložbi u Srbiji vidimo ne samo kao način afirmisanja naše kulture, već i kao priliku za kulturnu, tržišnu i svaku drugu valorizaciju sakupljenog materijala. Ubeđeni smo da je sliku o Srbiji moguće bar malo popraviti i kroz uspešne nastupe naših filatelista u inostranstvu. U suštini, svako učešće je korak ka razbijanju predrasuda i otuda pobeda i za pojedinca i za zemlju. Učestvovati, znači doprinositi promeni postojećih klišea i stereotipa.

Na mapi zemalja organizatora velikih filatelističkih izložbi Srbija je upisana dva puta (Beograd 1977, Balkanfila VI i Novi Sad 1987, Balkanfila XI). Posle toga, propušteno je nekoliko prilika za organizaciju velikih filatelističkih događaja u našoj zemlji, poslednjia ove godine, kada smo kao kandidovana zemlja bili prinuđeni da organizaciju Balkanfile XV prepustimo drugoj zemlji.

Gde god se nalazile, u muzejima ili privatnim kolekcijama, filatelističke zbirke sadrže značenjski bogata dokumenta koja pomažu očuvanju istorijskog pamćenja. Na određen način, prihvatanje opštih vrednosti nastaje u procesu pojedinačnog prepoznavanja. Ovaj proces je moguć samo ako postoji aktivna potreba pojedinca i htenje da upamtimo. U baštinskom, pa i kolekcionarskom smislu privatnost je podrazumevajući izvor istinitosti koji mora biti poznat. Ako je tvorac nevažan, onda je moguće nadomestiti autentičnost dokumenta dokumentom drugog reda (kopijom, novotvorevinom...). Zna se kako te stvari u filateliji završavaju. Stvaranje filatelističkih zbirki, u smislu relevantnog baštinskog materijala, crpi svoju snagu u slobodi izbora i ličnom doživljaju, fleksibilnosti organizacije zadovoljenja kolekcionarske potrebe i konačno, doslednosti i istrajnosti u poštovanju individualno kreirane koncepcije.

izložbama se snažno utiče na progres saznanja o značaju sakupljanja poštanskog materijala koji u filatelističkim izlošcima ima značaj istorijskih narativa. Tako se, recimo, trenutak koji fiksira poštanski žig može označiti kao istorijsko vreme nastanka filatelističkog dokumenta, ali će to postati tek ako i kada se nađe u rukama filateliste. Zbog toga sakupljati poštanski upotrebljen materijal znači sakupljati istoriju, Dok ovom pišem, pred očima mi je dopisna karta sa porukom Čuvajte istorijska dokumenta (1955), čija je suština opominjuća za mnoge stvari koje će se dogoditi četrdesetak godina kasnije. Reč dokumenta je ključna, a sam primer pokazuje da se, i kada je zemlji bilo daleko teže (vreme

posleratne obnove), mislilo na značaj koji za kulturu jednog naroda imaju dokumenta. Filatelija sve više postaje arheologija za sve one koji istraživački, putem verodostojnih i nepodmitljivih dokumenata, tragaju za istinom. Danas, kada kolekcionari sve više žele da privuku pažnju tržišnim vrednostima svojih zbirki, komentar o porebi postojanja tržišta je izilišan, ali filatelija ne bi trebalo da mu je podređena i da tržište bude isključivi meritum njenog opstanka. U tom smislu, časopis "Filatelista"

ima značajnu ulogu u širenju sakupljačke, istraživačke i izlagačke filatelije u Srbiji.

Vojislav Begović