Филателиста

Такође је извршена и аналза времена доставе новца разликом познатих вредности датума времена доставе и слања. Одговарајућа времена доставе новца . респективно према редоследу приказивања новчаних

упутница у овом раду износе: 55 дана, 57 дана, 45 дана и 43 дана. Пета вредност није могла да буде израчуната због нечитких података.

Коначно, одговор је нађен у књизи Х. Раинера "5 ТетреТапаисћ дег КиК Рејарозе пп Оезгеггегсћ-Опдат, 1914-1918". Новчане поштанске упутнице Аустро-Угарска је увела раније, али су исте почеле да се примењује на окупираним територијама тек 21. априла 1916. године. За ове новчане упутнице коришћени су такозвани "контролни жигови" овалног облика са три арапска броја, почињући са бројем 401 за Београд и завршавајући са бројем 424 за Младеновац. Ови контролни жигови коришћени су у поштанским објектима прве класе.

Додатно, према Вемићу (5): "Пљачкање заробљеника било је многобројно и разноврсно. Од почетка пљачке су вршене путем разних претреса у којима је одузиман новац, накит, сатови и други предмети од вредности. Српским логорашима нису дозвољавали пријем новчаних пошиљака од својих породица, него су тај новац стављали на депозит који никада више нису добили. Уместо новца добијали су новчане бонове који су били по четири, пет пута обезвређени у односу на добијени новац. Бонове су могли користити само у логорским кантинама где су куповали храну „која им је на разне начине била ускраћивана кроз следовања."

Наследећој слици приказан је логорски новац ("| адегде!а") коришћен у заробљеничким логорима Ашах и Гредих.

578 ПОШТА