Филателиста

трпезарија, конак и Ризница. Богородичина црква живописана је 1208/9, али је сачуван мали број неизмењених композиција, док је знатан број измењен приликом познијих рестаурација. Фреска „Распеће Христово" настала 1209. године сврстава се у дела са највишим уметничким дометом, а фреске „Цвети" и „Тајна вечера" припадају доцнијем периоду.

Велики јубилеј из наше историје Пошта Србије обележила је пригодном марком.

- 100. годишњиц у Топличког устанка |

Реч је о издању „100. годишњица Топличког устанка", које је у оптицај пуштено 21. фебруара 2017. Издање има једну марку, номиналне вредности 23 динара, на којој су приказани устаници, са спомеником борцима Топличког устанка у позадини. Марка је у штампана у тиражу од 25.000, у табацима од по 25 комада, техником вишебојне офсет штампе у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду. Издање има и ЕОС коверат, а жиг првога дана носи датум 21. фебруар 2017, поштански број 1101 и текст „100. годишњица Топличког устанка". Ликовно решење дао је креатор марака Поште Србије, академски сликар Бобан Савић, а стручну сарадњу у реализацији овог издања пружио је Дарко Жарић, директор Народног музеја Топлице, виши кустос историчар.

Топлички устанак подигнут је фебруара 1917. и захватио је округ Топлицу и Јабланицу, проширивши се и на друге делове Србије. Крајем 1916. године, команда окупационе бугарске Моравске

инспекцијске области објављује регрутацију свих мушкараца од 19 до 40 година. У Прокупљу и Топлици, регрутација је била планирана од 20. до 27. фебруара 1917. године. За недолазак је била предвиђена смртна казна.

Српско становништво одговорило је устанком. Поручник Коста Миловановић Пећанац, познати војвода из четовања у Македонији (19035-12), послат је септембра 1916. године са Солунског фронта од стране Врховне команде српске војске, са наређењем да подигне устанак када српска војска дође надомак Скопља. устанак је започео у Куршумлији, 26. фебруара 1917. године, а 3. марта ослобођено је и Прокупље. Устанак се проширио на целу Топлицу и Јабланицу, Пусту Реку, Копаоник, Ибарску долину, све до Рудника и до Озрена на истоку.

У српској војсци, којом су командовали војводе Коста Пећанац и Коста Војиновић, било је тада 12.762 пешака и 564 коњаника. Ослобођену територију напале су, након две недеље, три окупаторске дивизије које су повучене са фронтова. Куршумлија је поново окупирана од Бугара 17. марта 1917, а устанак је коначно угушен између 4. и 7. априла.

Према наводима капетана 2. класе Јована Дерока, а према изворима из архива Историјског одељења Главног ђенералштаба, у устанку је убијено 8.767 особа, од чега само у Топлици 5.383, а попаљено је 45.484 зграде.

25. годишњицу оснивања Организације за црноморску економску сарадњу, В5ЕС, Пошта Србије обележила је пригодном марком, објављеном 14. марта. Аутор ликовног решења је креатор марака Поште Србије, академски сликар-графичар Јакша Влаховић, а издање је реализовано уз стручну сарадњу Министарства спољних