Филателиста

–

Описујући опште мере опрезности које су земунске власти предузимале за одбрану од куге у виду продужења контумацког карантина и појачања кордонске страже проф. Илић“ наглашава да је "вршен строг надзор не само на главним него и на свим осталим пролазима, а нарочито се мотрило на она места која су била подесна за кријумчарење. Савом и Дунавом су стално пловиле шајкашке патроле."

Прва од мера за одбрану од куге 1812. и 1815. године, на терену Земунског комунитета, коју је генерал Червинка командант Земунске војне команде наложио Магистрату, гласила је да "нико не сме да се више од 50 корака приближи обали Саве до ушћа у Дунав а оданде обали Дунава узводно до извидничке страже ("Ам 50 Ргаџет -а). Ко се буде на тој "штреки" ухватио без нарочите дозволе Војне команде, или чак с њом али без пратње санитетског лица биће одведен у контумац да као сумњив издржи карантин.

У четвртој тачки мера за одбрану од куге 1812 – 1815 забрањује се прелаз на Ратно острво осим онима који се код Војне команде могу легитимисати магистратским уверењем ("Хецап|5") "да морају онде сећи трску или обрађивати додељено им земљиште. Нико се од тих не сме више 50 корака приближити чардацима на Острву а још мање онима од ушћа Саве па све до леве дунавске обале (...) "

Слика 1. У првом плану, Земунски контумац, Дунав и Велико Ратно острво са видљивим разграничењем између Турске и Аустрије. Сасвим десно "шпиц Саве" са Београдском тврђавом у другом плану (1789).

гу Танасије Ж. Илић, Одбрана Земуна од куге у Београду и Србији 1814 године, 1956, 165. 5 Миодраг Ж. Дабижић, 1985