Филателиста

Истовремено, власт је тежила утврђивању вредности новог динара ДФЈ близу или једнако курсу предратног динара према америчком долару, па је предузела мере за заштиту југословенског монетарног злата у иностранству и наручила штампање нових новчаница. Замена ефективних новчаница у српским окупационим динарима и то до одређеног износа за динар ДФЈ најпре је извршена на источном подручју у времену од 20. до 50. априла 1945. према курсу 1 динар ДФЈ = 20 српских окупационих динара. док је клириншки обрачун настављен и касније (затечени новац на пословним и личним рачунима и др).

На осталим, касније ослобођеним подручјима сукцесивно је извршена замена, како је успостављана нова власт. Марке провизорних покрајинских издања на ослобођеним деловима територије (БиХ, Хрватска, Словенија), које су гласиле на локални окупациони новац, иако су још биле у течају када је вршена замена новца, толико су биле безвредне, да су постале практично неупотребљиве. Тако је рецимо у БиХ за препоручено писмо прве стопе тежине, за које је такса износила 6 динара ДФЈ, требало марака провизорног мостарског издања у вредности од 858 куна.

За правилно тумачење општеважећих поштанских тарифа од 20. априла и 10. маја 1945. године у динарима ДФЈ, треба имати у виду додатну регулацију и примену тарифа. Према Уредби о плаћању поштанских такси ("Службени лист" бр. 24 од 21. У 1945), била су предвиђена одређена ослобођења од плаћања такси, и то:

-све поштанске установе за све врсте поштанскин пошиљки - услуга,

-војне власти за време рата и мобилизације, за све врсте поштанских пошиљки - услуга,

-народно-ослободилачки одбори (органи локалне власи) за време рата и мобили-

зације, за све поштанске услуге,

-Црвени крст за време рата и мобилизације, за све врсте поштанских услуга,

-војна лица за време рата и мобилизације, за обична писма, дописнице, поштанске

упутнице, вредносна писма и пакете и то како као пошиљаоци, тако и као примаоци.

Ова ослобођења су важна за правилно објашњење и тумачење тарифа на конкретним поштанским објектима. Напомињем да и поред чињенице да је поштански кадар у то време био најчешће са искуством, могу постојати сачувани поштански објекти, чија се франкатура не може лако објаснити.

И коначно, о успостављању паритета динара ДФЈ у међународном поштанском обрачуну и упште, у време важења тзв. "златног франка" у међународним рефакцијама у оквиру Светског поштанског саобраћаја, као и општем курсу према америчком долару, као светској резервној валути. Решењем министра ПТТ од 13. маја 1945, успостављен је паритет:

-1 златни франак = 18 динара ДФЈ

-1 амерички долар = 5 златна франка

-1! амерички долар = 50 динара ДФЈ

Овај званични курс динара одржаван је доста дуго, све до 1951. године. У наредним наставцима видећемо колико је он био нереалан и кроз поштанске уредбе и документа.

Наставак теме почеће од првог општег издања поштанских марака у динарима ДФЈ са мотивом Маршал Тито.

"Атестатор Савеза филателиста Србије