Филателиста

Према Хашкој конвенцији, земље које су држале заробљенике биле су одговорне за њихову исхрану и обавезне да прихвате друштава за пружање помоћи заточенима.

Овим су смањивани захтеви за државним новцем и могућност одмазде за нечовечно поступање према заробљеним поданицима непријатељских држава. Велики део патње коју су трпели заточени одражавао је недостатак логорске организације, због општег уверења да ће рат бити кратак, чиме се занемаривала потреба за таквом припремом.

Заточени и интернирани цивили такође су примали помоћ, на интервенцију чланова својих породица које су подносиле молбе хуманитарним друштвима.

Опстанак ратних заробљеника и интернираних лица зависио је од спољне помоћи.

Хронологија деловања "Милосрђа": август 1914 Ејсден - грофица Гелус, покреће хуманитарну активност; 15. фебруар 1915 Мастрихт, основано "Милосрђе"; 1. новембар 1916 Хаг, "Милосрђе" долази под контролу Црвеног крста Холандије; Април 1917 Хаг, основана српска секција "Милосрђа"

Зашто се Холандски Црвени крст није одмах укључио 2

Један од одговора је, да када се на самом почетку сукоба, на свим зараћеним странама, појавио велики број ратних заробљеника морало се брзо реаговати.

Холандске власти биле су свесне Веберовске хуманитарне бирократије којој је требало доста времена да покрене механизам помоћи.

Брзе одлуке у Црвеном крсту, у овим околностима, нису се могле очекивати. Међутим, када је организација "Милосрђе" постала оптерећена великим бројем пакета питање одговорности и надзора постало је ургентно.

КЕН И декана 6

ПИ јр

Дуе Восраова--_-- = = а |

| | |

== Рипвев ја аенан 40 ју = 54 -ЕВАМЕМНАСЕ.

Заробљеничка карта (тип |) послата из логора Ашах (Азсћасћ ап дег Допаџ) у Хаг, Српском одбору друштва Холандског "Милосрђа"

(о