Филателиста

(1) САНИТАРНИ КОРДОН У СРБИЈИ 1836 – 1886. ГОДИНЕ

рема одредбама Хашишерифа ' Турска је Кнежевини Србији признала аутономију и право на унутрашњу самоуправу 30. новембра 1830. године. Осим тога, посебним султановим Берашом = кнезу Милошу Обреновићу је призната врховна власт, титула Кнеза, са правом наслеђивања титуле. Стицањем аутономије Србија улази у период обнове државних и друштвених установа, што је представљало велики преокрет у развоју земље.

Могућност да самостално уређује унутрашњи живот Србије, кнез Милош користи за свеопшти препород државе. Иако формално неписмен, Кнез препознаје потребе новог времена и настоји да земљу ослободи турског наслеђа. Приступа новој административној подели Кнежевине, формира нове органе власти, организује сопствене судове, обнавља верске објекте, почиње са изградњом школа, болница, отвара се прва штампарија, апотека, укида се кулук, сељаци постају власници земље, једном речју, ствара услове како би Србија изашла из вишевековне заосталости. Врло брзо долази до друштвеног и посебно привредног напретка захваљујући праву на слободну трговину, што доводи до унапређења осталих грана привреде. Са друге стране, треба напоменути да је преовлађујућа неписменост представљала један од највећих проблема који је спутавао модернизацију Србије. Затим, земља је и демографски осиромашена, по првом попису из 1854. године број становника износи 678.192. Стицањем аутономије демографска ситуација почела је да се поправља, пре свега насељавањем српског народа из околних турских земаља. Истовремено са развојем младе државе, кнез Милош успоставља ауторитарну власт (деспотски апсолутизам), што ће постати доминантан начин његовог владања. У вођењу спољне политике, Кнез успева да мирним-дипломатским путем остварује „победе" и тиме без људских жртава постави темеље српске државности.

Највиши турски државни акт; Султан Мехмед || дефинитивно решава питање српске аутономије Хатишерифом из 1850. и 1853. године.

• Бераш-царска диплома о привилегованом статусу (право на формирање династије).