Филателиста

На почетку, потребни грађевински објекти за смештај и обављање санитарних послова у карантинима подизани су неплански, да би се већ током 1857. године приступило реконструкцији и изградњи на основу инжењерских планова, што је чињено надаље у наредном периоду. По сачуваним плановима може се видети да су ново-подигнути карантини и састанци на српском санитарном кордону располагали одговарајућим наменским капацитетом за обављање делатности као и све европске установе исте намене. Планови карантина и састанака, између. осталог, обавезно предвиђају и засебне објекте или просторије за обављање манипулације са поштом, смештај татара (писмоноша) и стаје за коње. Мора се рећи, да су од првог дана на кордону били обезбеђени сви потребни услови за несметано одвијање поштанског саобраћаја. Улазак у караншин и сасшанак био је дозвољен само дању, од тог правила једино су изузете писмоноше (татари и курири), они су могли ући и ноћу. Писма су се без задржавања дезинфиковала (кадила) и испоручивала даље.

Осим смештајних објеката, требало је обезбедити правила рада санитарних установа и њихову доследну примену. Кнез је настојао да успостави правила рада по узору на аустријске законе, уредбе и њихову дугогодишњу праксу. Аутократски начин владања кнеза Милоша није практиковао законску регулативу, већ су правила успостављана по његовим личним наређењима, упутствима и расписима. За илустрацију реченог, као најпоузданији историски извор података из овог периода могу послужити цитати Кнежеве преписке, сачуване у оквиру Књажеске Канцеларије •.

20. августа 1856. године Рапорт начелника исиравничесшва алексиначко: Јована Вељковића упућен Кнезу, извештава „да су почеле иоџравке сшарог и ирицреме за изтрадњу новог алексиначког коншумца" 5 У наставку 24. истог месеца следи Извештај „да радови напредују по џлану"".

25. септембра1836. године Кнез издаје Налог члану Совјета Авраму Петронијевићу „да оде у Алексинаи, и уреди сшвари око караншина" ".

29. септембра 1836. године Кнез наређује саветнику А. Петронијевићу „да уреди да се сви шртовцџ који улазе у Србију задрже у Алексинцу шри дана са робом у караншину, да се шашари задрже само да преноће, и да се пцошша окади без ошварања" ".

10. октобра 1836. године Кнез наређује саветнику А. Петронијевићу „да изврши распоред чиновника у коншумацу Алексинаи, а он ће џослаши од своје тарде за сиражу"".

21. новембра 1836. године Рапорт упућен Кнезу од саветника А. Петронијевића и пуковника Стефана Стојановића (дунавско-тимочки командант), извештавају да су проучили питање алексиначког контумаца и предлажу:

"Архив Србије, фонд: Књажевска Канцеларија 9 Архив Србије, КК,1-100 Архив Србије, КК, 1- 105 "Архив Србије, КК, 1- 109 "Архив Србије, КК, 1-110

Архив Србије, КК, 1-114