Филателиста

Кнез издаје Наредбу 17. августа да се повећа период изолације у карантинима на шест недеља, а два дана раније на Кнежеву молбу у Србију стиже др Нађ, искусан лекар земунског карантина, и у пратњи Аврама Петронијевића упутио се у заражено подручје, најкритичије је било у Јагодини са оклином до Ражња. Било је случајева оболелих и у ваљевском округу. По Кнежевом овлашћењу др Нађ ће издати прецизна упутства како да се изврши изолација: болесних, кућа заражених, насеља, како да се допрема храна, и друго. Око кућа заражених постављена је стража да би спречила контакт са болеснима, а око подручја где су се те куће налазиле постављен је локални санишарни кордон са наоружаном стражом. Са подручја под санитарним надзором био је забрањен излаз за људе и робу, једино се у оба смера обављао поштански саобраћај. Обавеза је била да се пошта при изласку са заражене територије дезинфикује. У ову сврху током трајања епидемије на путу Јагодина-Крагујевац у месту Букуровац близу Крагујевца постављен је тзв. Букуровачки кордон, где су писма третирана без отварања пробадањем (боцкана), димљена (кађена) и затим на полеђини уписивана потврда извршења, „Окађено при Кордону Букуровачком, дашум....., пошпис...". Дезинфекција одлазеће службене поште вршена је и у Драгоцвету (привремени штаб, село на брду 6 км јужно од Јагодине), писма су боцкана, кађена и на предњој страни уписивано „чисшо".

Строге санитаре мере и стриктна примена истих дала је резултат, по извештају из новембра 1857. године каже се „да је куга заусшављена, куге више нема". Захваљујући брзом и енергичном одговору на насталу ситуацију у којој је учествовала цела држава, а сам кнез Милош је томе дао највећи допринос, спречено је десетковање становништва и заустављање напретка земље. Ово је био велики успех у борби против куге коју је Србија сама изборила, и показала да је на путу модернизације, да се ослобађа заосталости оријенталне државе. На територији целе Србије (непуних 700.000 становника) од последица куге умрло је 254 лица, од тога 192 на подручју Ражња, Ћићевца, Параћина, Ћуприје ијагодине са околним местима. Званична објава да куге више нема у Србији издата је 1. децембра 1837. године. Ова епидемија запамћена је у народу као Јатодинска чума.

До новог Устава (децембар 1838. године), познатији као Турски Усшав, санитет у Србији био је у надлежности кнеза Милоша, његовим усвајањем дошло је до реорганизације државне управе. По члану 19 новог Устава, санитет је изузет из непосредне Кнежеве надлежности и пренет у надлежност Поцечишељсшва Внушрењи Дела 2, Затим, 29. маја 1859. године Кнез бива приморан да потпише „Закон о уређењу Владе Кнежевине Србије" од када државна управа почиње да се уређује законом, а не Кнежевим указима, наредбама, упутствима. Законом о влади предвиђена су четири Поџечишељсшва (Министарства), у оквиру „Поџечишељсшва Внушрењи Дела" формирано је више одељена, међу којима и „Каранфинско ошделеније са санишеш ом" (укључујући и војни санитет) =.

= Министарство унутрашњих послова

= Зборник закона и уредби, књ. |, стр. 41-44.