Филателиста

Ђорђе Радичевић

ЈУГОСЛАВИЈА 1945-1951

_ едовно издање Маршал Тито у новој валути - ДФЈ] динарима из 1945. године

(мај - септембар) је занимљиво, како са филателистичког, тако још више са

поштанско-историјског аспекта. Представља прво масовно издање редовних поштанских марака са дужим периодом важности и то у време огромне потребе за преписком и коришћењем свих других поштанских услуга. Отуда је тираж свих вредности овог издања (8) вишемилионски.

Општи подаци о овом издању - папир, тип штампе и зупчање, познати су из каталога, да додамо да су марке штампане у штампарским табацима, који се састоје од 2 продајна арка од по 10 х 10 марака.

Каталошки податак о периоду важности ових марака је нетачан, марке су коришћене и 1947 године, па је вероватније да су марке коришћене до утрошка. О томе није било службених обавештења у службеној штампи Поште. Иако су поједине вредности овог издања штампане више пута, у погледу штампе су доста уједначене као и у погледу папира, боја и зупчања.

Код вредности од 9 динара познат је папир у две нијансе боје: беличаст и жућкаст папир.

У погледу боје, приметне нијансе постоје само код вредности од | и 2 динара (опекаста и светлоружичаста односно ружичаста и карминцрвена).

Других особености код марака овог издања нема. Међутим, већина наших каталога већ дуги низ година наводе да постоје и грешке у зупчању. Наводно, постоје марке од 2 и 6 динара с једне стране незупчане - са доње односно са горње стране. Морам у вези са тим да кажем да и поред дугог праћења нашег филателистичког тржишта, као и филателистичке литературе из тих и непосредно каснијих година, нисам наишао на такву марку. Не спорим да можда постоји, али нисам сигуран да је стручно прегледана и атестирана. Наишао сам и на информацију да наводно постоји и вредност од 4 динара, незупчана с једне стране.

Посебну занимљивост за специјалисте овог издања представљају ознаке на рубовима продајних арака марака овог издања у виду римских бројева |, |, 1, МХ, ХХ и сл., различите величине и пуноће бројки. Одмах је била искључена могућност да су у питању ознаке штампарских плоча, јер толики број штампања сигурно није био, а ови знаци су се појавили одмах. "Каталог поштанских марака ФНРЈ за 1947. годину" у издању ХФС-а је педантно, на основу информација својих сарадника, утврдио да постоји најмање 12 различитих типова бројки - ознака. Наравно, уз дужно поштовање педантности и брижљивости сарадника и редакције, мислим да та тема није до краја истражена и да је и данас у домену истраживачког подручја.

Према обавештењу тадашње Државне маркарнице ове ознаке су везане за техничке разлоге. Такви табаци са ознакама, са леве или са десне стране, су ретки и то за случај посебне припреме и означавања табака за аутоматско озубљавање.