Фискултура кроз векове : предавање одржано на Коларчевом народном универзитету

36

Гладијатори припадају појединим велможама или држави, а било их је и слободних, али у највећој мери зависних од ланиста менеџера старог века. Они су свршавали гладијаторске школе у којима су се оспособљавали од'носно специјализирали у извесним врстама борбе. Било је чак посебних гладијаторских школа само за једну врсту борбе, као на пример за бестиарије борбе са зверовима.

У свима гладијаторским школама владао је страховит режим, те је често долазило до побуна оних који су се у њима налазили преко своје воље. Гладијатори су подвргавани врло тешким вежбама, при којима су били често рањавани, а за најмању грешку кажњавани су батинањем или чак и усијаним гвожђем и затварани у ћелије у којима се могло само лежати. Оружје им је било одузимано одмах после вежбања и чувано под стражом преторијанске гарде. Па ипак је у гладиаторској школи у Капуи букнуо устанак робова под вођством Спартака. Тај је устанак угушен у крви, али је добро уздрмао робовласничку државу, Римску царевину као и цело друштвено уређење.

Почетком наше ере хришћанство се снажи и у Риму све више и више, па се обара великом жестином и на гладиаторске и друге игре које су му остале у лошој успомени још из првих дана кад су првн хришћани на овим играма били растрзани од зверова са којима су морали да се боре голоруки или слабо наоружани.

Бладајућа класа хоће да чини концесије хришћанству, јер и сама прелази у хришћанство у намери да га искористи за своје класне интересе. Зато се врши покушај да се у играма крвави призори гладијаторских борби поново замене елементима класичне атлетике према олимпијском узору. Тај покушај није успео, јер није одговарао укусу публике.

Упоредо са распадом робовласничког система и падом римске империје, пропадају и игре, које су у току дугих векова биле средство у рукама владајуће аристократије .