Фискултура кроз векове : предавање одржано на Коларчевом народном универзитету

38

храну и примитнвно издржавање њихове пратње, те је степен привређивања малих газдинстава готово слободних сељака задовољавао потребе. Међутим, упоредо са појавом предмета производње унапређеног занатства и робе трговаца, повећавале су се потребе нових господара и они су, ради њиховог подмирења, појачали експлоатацију својих сељака. Ови постају у све већој мери зависни од господара и везани за земљу док се не претворе у „робове земље". Овај повећан притисак доводио је до сељачких устанака који су угушивани силом оружја феудалних господара и новцем трговаца који су их помагали.

Војничком позиву су се одавали само племићи-ритери. Они су само и могли да набаве опрему и оружје н да живот посвете стицању вештине и снаге за руковање оружјем онога добадСељаци су били само земљорадници ннсу имали наоружање нити су учествовали у ратовима. Тако се, ето оружје и војничка вештина опет појављују као средство у рукама класе тлачитеља и бивају често употребљени против класе потлачених.

Војничко предобразовање у средњем веку битно се разликује од оног у старом веку. Ту се не употребљавају природни облици кретања као код Грка и РимљанаЈМладић се одмах почиње вежбати у руковању оружје"м и јахању, а о његовом умном и душевном васпитању брине се обично неки калуђер или свештеник који специјално у том циљу борави у дворцу племића. Уосталом, интелектуално образовање витезова није било на некој висини и ограничавало се на познавање верских 1 прописа и оскудне поезије. Витез није сматрао за нарочито важно чак ни да буде писмен.

У физичком васпитању тога доба нарочито пада у очи да је трчање веома занемарека грана. То је чудновато, кад се има у виду колики је сно имало значај у старом 'веку, али није чудно кад се зна да су витезови одлазили V походе и да су се борили искључиво на коњу. Витешка војска је била коњичка војска. Зато је све до нашег веха остало готово правнло да племићи служе у коњичким јединицама савремених војски.