Француски романтичари и српска народна поезија

СОЕ

сани 1813, и прво изишли у Илирском ; Телеграфу. Лист, по заповести гувернера није никако изилазио из покрајине, и н налази се чак ни у париској Народно Библиотеци. Али у збирци Нодјеових кри тичких чланака! прештампани су, и то су прва оригинална и опширнија саопштењ на француском језику о нашој поезији. Нодје уопште јако цени народну поезију, која му својом простом отменошћу изгледа да стоји над модерном поезијом без израза и искрених осећања. Ту лепу и велику народну поезију, као што је шкотска, налази он и код Илираца, „са том разликом што су чистота неба, лепота производа, величина успомена и срећно суседство Грчке морали дати барду Јули-| јанских Алпа гомилу инспирација које наш бард није добио“. Илирија је пуна тих „незнаних барда чије име будућност неће сазнати, и који чине драж једнога живог, духовитог, осетљивог народа, који се граничи са једне стране отаџбином Вергилија, а са друге отаџбином Омира, и који не 1 Мајапрез де Гтвташте ерае Спидив раг М. Сћ.

Мофјег. Мл5 еп огдге еј рибез раг Ајехапдге Ваге!пеј, де Огепобје. Рап. 1820. Т. П, р. 353—373.