Француски романтичари и српска народна поезија

средини где лаж и неправда царују. Људска У

беда и неправда раздиру његову енергичну душу, и његов јак дух неће да се поклони лажним идолима пред којима су сви у блату и прашини. Он бежи од мрских људи, по планинама Крањске, по шумама Хрватске, по дивљим и пустим обалама Далмације, по Црној Гори; „граници два света“, тражећи спокојства, слободе, ваздуха.

Шарл Нодје није у њему представио само једну страсну и импулсивно незадовољну природу; он гаје начинио и неком врстом анархистичнога филозофа. Нодје, миран библиофил, библиограф и библотекар, под утиском неизгладивих успомена своје прве младости, тешећи се да пролетери не читају романе, пустио је сав мах духу побуне који је тињао у његовој души и аспирацијама ка пуној, апсолутној правди. Јован Збогар држи да друштво квари чо-

века, да зло почиње од дана. када су се

људи удружили, да само покварени народи имају владе. „Када бих имао на расположењу друштвени уговор, вели овај ученик Жан-Жака Русоа, ја га не бих мењао: ја бих га подерао“. Хришћанство му изгледа као вера робова коју су основали гали-

| Ја