Хемија : за средње школе

Гелатин /туткало). Животињска кожаста ткања (кожа, крвни судови, лигаманти) и кости садрже нека нерастворна. азотна једињења (колаген и осеин), која су беланчевинама подобна. Но та се једињења, при дужем кувању у води, растварају, јер прелазе у туткало, а тај раствор спиктијоше се, кад се олади. На томе се оснива кување пшктија и грађење туткала из кожних одпадака п костију.

Врење (ферментација).

·" Под врењем |(Ферментацијом) разумемо оне промене органских тела, што их изазивају неки сићушни најпростији, биљни или животињски организми, звани ферменти (маја). Тако врење грожђане шире, кишељење вина, труљење меса и т. д. све су то радње извесних Фермената. Има много врсти Фермената, па по томе п врења су многобројна, а важнија су ово:

алкохолно врење. Ферменат алкохолног врења јесте квасац, а то је нека врста гљива [Saccharomices сегеујајае). Квасац се састоји из ситних округлих ћелија, одвојене свака за се, или по две у једно спојене. Он има ту моћ да растворене гликозе раставља у алкохол и угљен-диоксид:

ОНА Он 20,0 200

Но поред овог главног производа постају по мало п ова тела: виши алкохоли (нарочито амил-алкохол), глицерин и ћилибарна киселина. (ем тога квасац се множи, за врем врења, на рачун шећера.

Само гликозни шећери могу да пређу у ово врење, а тршчани и млечни не могу; али кад су инвертисани могу да вре и опи. И штирак, кад је у гликозу претворен. може да ври овим врењем.

Алкохолно врење шећера примењено је корисно за многе цељи. Тако врењем грожђане шире производимо вино. Овде ври грожђани шећер под утицајем квашчевих