Херцеговина и Херцеговци

си ср

Ј. дедијеР

је морао или исељавати или се хранити зарадом изван своје области, а у највише случајева изван Херцеговине. Тај сувишак народа одавао се разним врстама привредног, управо агрикултурног номадизма. Све те врсте имају и своја нарочита имена. Тако, на примјер, из многих кршевитих области путују људи, жене и дјевојке љети у плоднија поља и сусједне области на „пожањ“, гдје су помагали при жетви, а надница им се плаћала у житу. Сушних година, кад омане љетина, многе задруге одвоје један дио чељади и шаљу их под јесен у долину Дрине, Неретве, Босне, у Мајевицу и ниску Посавину, гдје помажу сељацима средити љетину и зараде толико да се презиме у тим областима. То путовање зове се путовање на „презиму“. Док ЈЉубушко Поље није било регулисано, Рудињани су у јесен ишли с коњима и помагали тамошњим сељацима вадити кукуруз из воде. У другим осластима људи су се, у оскудици зараде, одавали пзучавању разних заната. Тако су многи Поповци, кад им вода зарана уништи љетину, одлазили по свима сусједним областима као „камени мајстори“ и градили камене куће, цркве п мостове. Ишли су организовани под вођством једног неимара, с више мајетора п аргата. Онп су разнијели нарочите типове зиданих кућа по свој Херцеговини п њихова зидарска вјештина опјевана је у народним пјесмама. Послије Окупације Аустрија је градила сплне тврђаве по требињском и билећском котару. Мајстори су били странци „Шкуторп“, већином Талијани, а домаћи су служили као обични тежаци. Носећи камен, клак и пржину, Херцеговци су простим посматрањем научили тесати камен и зидати куће. Сада већ у билећском и требињском котару све грађевине граде сељаци из оближњих села. Крајеви око Требиња, нарочито Шума и Требињска Површ, служили су од вајкада као посредници у трговини између Дубровника и сусједних земаља. Због тога се у њих развио велики смисао за трговину, и многе су куће живјеле од ове посредничке трговине. Нарочито су се бавили куповином стоке, п с трговином су допирали до Ваљева и Крагујевца. У јужној Херцеговини јављао се знатан орој „торбара“ трговаца или „претрга“, који су на ле-