Херцеговина и Херцеговци

И И О.

|

ХЕРЦЕГОВИНА И ХЕРЦЕГОВЦИ од Ј. ДЕДИЈЕРА

—Ф>—

Херцеговина не представља никакву географијску пјелину, али је она по евојим природним особинама најизразитији представник једне веома интерисантне природне цјелине. По евојим природним особинама она чини једну цјелину с Црном Гором, Далмацијом и западном Босном. Све те земље представљају дио једне планинске пјелине, у науци познате под именом динарског планинског система, који се пружа од ЈЉубљанеке до Скадарске котлине. Тај планински систем има облик уздужна бедема који раставља Јадранско Море од области негдашњег Панонског Мора и данашње Угарске Равнице. Он је симетричне пластике и тектонске грађе, има своју јадранску и панонску страну, које се међусобно разликују по саставу земљишта, његову спољашњем изгледу, карактеру климе, фауне и вегетације. Јадранска страна сила је увијек изложена разноврсним природним и културним медитеранским утицајима, који су 1есто прелазили и преко прноморско-јадранског развођа, у области Саве и Дунава, али ту нијесу били од оног значаја каквог су били у приморским јадранским земљама.

Панонска страна је била јаче изложена утицајима који

су долазили од Алпа и преко Угарске Равнице. Херцеговина је већим дијелом у сливу Јадранскога Мора, њена сјеверна граница у главном се поклапа с линијом највећих висина, због тога је опна већим дијелом експонирана према југу и југозападу и по својим природним комуникацијама упућена на Јадран1