Херцеговина и Херцеговци

50 Ј. ДЕДИЈЕР

која на мјестима преврће људе, стоку и кола, и која. до кости продире и до сржи смрзава. Чини се да нема страховитије и необичније земље, која по својој пластици наличи на површину мјесеца, на коме се сваки живот угасио, пошто је своју властиту топлину изгубио. Иза сухе, вјетровите и хладне зиме, која само у планинама. доноси веће масе снијега, настаје претпрољетна 7уговина. која траје по неколико недјеља. Она донесе веома изобилну и густу кишу, која пада често без прекида по неколико дана а често и недјеља. У веома дугим млазевима густе и бујне кише излије се маса воде на земљину површину. Ту воду упија земља, њоме засићава своје унутрашње просторије. Кад испуни подземне пећинске ходнике, ова вода почне грцати кроз све пукотине, и на површини се јави безброј врела, потока, ријека, локава, мањих и већих језера. Ријеке силно набујају а поља се протворе у пространа језера, која обично захватају у дужину по неколико десетина километара а у дубину по неколико метара. Често се дешава да се извори јаве по њивама, по стајама, па чак и по сеоским кућама. Када престану ове кише, повремена врела пресуше, потоци и ријеке почињу веома нагло опадати. На. површини пољеких језера почињу се образовати мања и већа водена ковитлања. То је знак да су понори на дну пољском почели ждерати воду. да лађаре и чамџије ова ковитлања су веома опасна, јер се дешавало да су, из неопрезности и људи заједно с чамцима отишли за вазда у унутрашњост земље. Већ у мају већи дио поља је сух, у јуну почиње орање, а у јулу и августу дна ових прољетних језера представљају њиве, засијане кукурузом и сијерком, и својим зеленилом чине пријатан контраст према сурој кречњачкој пустињи.

У прољеће набуја вегетација, која напуни ваздух јаким ароматичним мирисима, и која голе стијене често сасвим покрије. У то доба настају олаги, топли дани без вјетра, ноћи свјеже п пуне росе, у ваздуху се чује само зујање пчела, осјећа мирис цвијећа од медитеранских трава и дрвета. Послије прољећа, које траје највише два и по мјесеца, настају перподе дугих суша п жарких дана. Бета су необично врућа, суха и за људ-