Хигијена села : са 200 слика, планова и нацрта

174

(чакшире) нараменице, код женских да је хаљина „Изцела“ или закопчана.

Горња одећа треба да чува тело од кише, "снега и хладноће. Сукно — вунено ткиво чува у неколико од тога. Зато без гуња никад не иди, јер се услед кише и хладног ветра лако назебе, „Ко лети гуњ носи а зими ужину, неће се кајати“, каже наш народ.

За време кише и снега да сваки носи на раду, на путу, огртач од материје, која не пропушта влагу. „Кабанице“ су тешке и неподесне. Наш сељак највише пропада кад покисне и укваси ноге.

Везивање чарапа везама (врвцама, подвезама) шкодљиво је, јер спречава правилан оптицај крви у ногама, ствара грчеве и брзи замор. Најбоље је, да су чарапе привезане за одећу око појаса еластичним пантљикама или су око ноге овлаш везане.

Обућа — опанак је за лето добар, јер је лак и у њему се нога стално проветрава, али зато нека се нога чешће пере, јер се брзо прља. За зиму је обичан опанак неподесан, јер се нога лако окваси, охлади, назебе и тело оболи. Дубоки опанци отклањају и те недостатке.

Нездраво је завијање опанака кајишима око ногу, јер спречава правилан оптицај крви и проузрокује грчеве и малаксалост. Опанке носи и без великог и чврстог омотавања кајиша око ногу.

Ципела је добра обућа. Она чува ногу, да се не прља и да не назебе.

Чарапе да суод вуне или памука, глатке, не"обојене или добро обојене, да не отиру, дебље или тање према времену.

На обућу мора да се пази нарочито код деце и ђака. „Од ногу се најлакше назебе и оболи.“ Влажне ноге чине и нос влажан. Бос не треба ићи, јер се "тада лако нога повреди и рана зарази. Не штеди на томе, јер се та уштеда плаћа здрављем и жи-

|