Хигијена села : са 200 слика, планова и нацрта

« 147 195

вању лековитог биља, већ предузимају и „оперативне ствари“ као надрихирурзи. | | Због таквог начина чувања и лечења на селу се много болује и често умире. - ; Тако ће то бити све донде, док се свет на селу у овом погледу не просвети: да га у болести лекар лечи, као што му кола колар оправља, хаљину кројач кроји и сваки мајстор само свој занат

ради; докле не добије довољан број лекара, болница _

и других санитетских установа.

Од тих надрилекара узима да пије и превија такве мешавине, које су саме по себи нечисте и опасне: мокраћу, жабокречину, „балегу“ — сточно бубре, паучину, барут са ракијом и др. Узима из апотека и дућана оно, што сам може да спреми: цвет од липе, зове, нане, титрице, кичицу и др.

У погледу правилне неге болесника, па и спречавања болести учиниле би велике користи нарочито обучене жене: нудшље, посешиље, које треба да има свако веће село.

У низу тих многобројних болести има извесних болести, које се највише јављају на селу, којима је поглавито узрок, поред нечувања, начин рада и живота на селу.

Смршносш мале деце у првој години на селу је већа (25:14) него у варошима (19:87). То је лако објаснити. Мати носи одојче на рад, излаже га прашини, сунцу и киши; даје му уморна'и зегрејана да доји; одбија га у невреме, за време топлих, летњих дана; прихрањује га врло рано (од 4 до 5 месеца) неподесном храном; даје му, скоро, исту храну што и одрасли узимају, све оно што само затражи.

(Ово се зло може отклонити само тако, ако се матере обуче у нези и исхрани деце; ако се поштеде од оних радова за време дојења, који штетно утичу на исхрану дечју.

18