Хумано друштво "Ротква" у Београду : јубиларна споменица о двадестогодишњици друштвеног рада 1909-1929.

21

Троје из Дебра

Једно ,„ Бигор—Доленци Петоро „ Приједора и

- == „ Столца

Како је ова година јубиларна то се и са бројем обучене деце ове године можемо похвалити, јер је заиста постигнут јубиларан број одевене деце.

Приликом комплетног одевања сирочади друштво се увек ослања на управитеље појединих основних школа, који избор деце врше, а који су несумњиво непристрасни.

Свако сироче-ђаче добије о врбици: доње рубље, одело, обућу, чарапе, ђачки качкет (у Јужној Србији шајкачу) са обележјем разреда, џепну марамицу, по једну поучну књигу за децу и по 10.— дин. у готовом. Одело, рубље, капу, чарапе и обућу све по мери.

Поред овога друштво је дало удови пок. Драгића Тодоровића, бив. наредника зимски штоф за одело њеним сирочићима Владиславу и Миодрагу; затим г. Јеремији Павловићу, учитељу и књижевнику два и по метра зимског штофа за одело његовом штићенику Авраму Зифовићу, ученику П раз. гимназије из селе Робова — област Брегалничка.

И за сирочад Радмиле Живановић, удове из Београда, која од студи и глади скоро скапаваху 3:/, мет. топлог зимског штофа за одела и најнужније животне намирнице.

Да би и општини београдској бар у неколико помогли на помагању сиротиње о Божићу сакупили смо од чланова 150.— дин. и предали Оделењу за Социјалну Политику.

Морамо признати да помагање и одевање сироте деце у Београду није лак посао. Увек смо се старали, да грешком несвесно не учинимо зло у место добро. С тога смо се сви ангажовали, да се то обавља како треба и да наше дело буде стварно добро дело. Приликом избора деце ослањали смо се на управитеље основних школа, али смо их помагали у толико што смо проверавали стварни узрок беде дотичне деце; бојали смо се, да нису та деце родитеља алкохоличара, који и оно мало злехуде зараде троше на алкохолна пића и коцку. Ако су пак без оца испитивали смо живот њихове мајке у кући и ван ове када је на послу.