Хумано друштво "Ротква" у Београду : јубиларна споменица о двадестогодишњици друштвеног рада 1909-1929.

27

Сем тога управа тог Друштва, увиђајући и ценећи значај ђачких екскурзија, са васпитног, наставног и националног гледишта прилогом својим од 500 динара, на име помоћи ђачко екскурзији поменуте школе, омогућило је да и сиромашни ученици могу учествовати и познати и даље крајеве наше Отаџбине и уживати у природним лепотама њеним.

Потписати је о тој лепој и племенитој пажњи Вашег Друштва сиромашној деци поднео реферат и Господину Ми: нистру Просвете а овом приликом похваљујући племенитост Ваше одлуке изјављује Управи и члановима тога Друштва вајтоплију захвалност.

Београд, 14. маја 1926. год.

Обласни Школски Надзорник за град Београд,

Мих. М. Станојевић.

Ш, Хуманом Друшшву „Рошква“ — Београд.

Књиге, које сте испоручили још пре 15 Х465 данашњом поштом примила је школа у реду.

Овом приликом сам необично узбуђен, јер хуманост друштва превазилази свако очекивање.

Наш далеки југ, који у свему заостаје и оскудева, оскудева и у литератури. Сво зло народа долази због непросвећености а непросвећеност услед сиромаштва у књизи. И ви, који безбрижно живите у Београду, сетили сте се сиромаха и потлачених с југа. Сетили сте се, али не мишљу већ делом. Ја у овом моменту, и ако сам, Крагујевчанин, осећам се потауно заборављен и напуштен и једино овако племенита дела враћају ме у стварност и видим да заиста има људи, који српски дишу, и истински мисле на ширење просвете и писмености на далеком Југу наше драге Отаџбине.

У том одушевљењу и братском искреношћу кличем Вам: живео председник хуманог друштва „Роткве“! живео њен секретар! Живели сви њени чланови и пријатељи и такви се хиљадили на добро и корист нашега милог Краља и крваво створене домовине. |

Живели!

Уз братски поздрав „Кивојин Миливојевић, управитељ школе.