Царински зборник закона, решења, указа, правила, упустава и расписа за 1911. годину : 1. део. Део 31

28

закона- по коме су сопственици робе дужни, да у року од 6 месеци, на позив царинарнице накнаде мањке, који су пронађени ревизијом царинских докумената, престала је и важност чл. 286 царинског поступка у целини па и у оном свом делу где говоре: да ће декларант ако је признати царински посредник бити дужан да плаћа царинарници сваки недостатак, ако је он потписан као пуномоћник на декларацији. |

Али тиме, што је закон разрешио царинског посредника, као декларанта од одговорности за накнаду мањака, а оптеретио сопственика робе, он је у исто време и лишио царинског посредника повластице, да он без икаквог пуномоћија прима повраћаје неумесно наплаћених такса, јер је Функција царинског посредника упућена само на царињење робе, те кад је царински посредник поднео декларацију, он у смислу чл. 36. царинског закона као декларант представља сопственика робе, док се она не одарини, а чим се царинске дажбине плате и роба изнесе из царинског магацина, његова Функција престаје и његов се мандат завршује.

По томе, дакле, појава царинског посредника пред царинским властима, са акцијом у питању заштите туђих права пи интереса, а нарочито по декларацијама по којима су они вршили царињење, може имати оправдања само тако, ако се они јављају као пуномоћници интересованих лица. У том случају кад царински посредник захтева повраћај такса, па се за то обраћа надлежним царинским властима мора имати уредно овлашћење, да може у питању заштите тога права интересовано лице заступати пред царинским властима.

Кад је то тако, за те правне акте, то исто еминентно важи и за пријем неумесно наплаћених царинских такса, па и за све остале радње, где год је у питању заштита туђег права.

Ова посматрања и излагања из царинског права поклапају се са прописима јавнога права. Лична су права неповредна и она стоје под заштитом закона. Свако са својим правом располаже по својој вољи (КУ. 15, 938 и 21! грађ. закона). Да се неко други јави за заштиту нечијег права, треба да има уговор о пуномоћетву.

Пуномоћник има само онолико власти колико му је овлашћењем дато (5. 611 грађ. закона). Да се начин заштите права изврши, потребно је то у пуномоћију поименце означити. Због тога, да неко у име другог прима ствари, новац или што друго, да чини поравнање или води парбу, мора за све то да има пуномоћије (5. 613. грађ. закона).

После свега овога, долази и наредба чл. 63. закона о Главном Државном Рачуноводству која наређује да се сваки издатак из државне касе може исплатити правоме повериоцу или његовом пуномоћнику.