Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

Пред њима је ишла једна стара жена која ухвати командировог коња за узду те га заустави, па онда пољуби руку Милану и рече: „Добро нам дошла млада Србијо!" Командир заустави чету, сјаха G коња те и он пољуби руку старици и рече: „Боље те нашао стара мајко!7.., |

Сахат доцније наиђе чета на једно са свим арнаутско село. Становници понудише бесу, коју Милан прими, пошто им је објаснио шта их по ратном закону чека, ако погазе задату веру, п они донеше и предадоше му своје оружје. Милан одмах посла извештај својим претпостављенима да се арнаутско село предало и да дивизијска колона неће на даљем своме маршу наићи нигде на отпор. За тим крену своју чету крова село даље, На један пут се осуше плотуни из свију кућа, из свију баџа, са свију кровова пи неколико наших војника паде. За тили час опколио је Милан цело село и казнио је строго издајство његових становника. Дао је с места стрељатц све оне које су његови војници ухватили са пушком у руци, и само тако, могао је осигурати марш колоне, којој његова чета беше претходница,

Немам никаквих појединости о држању _ Милановом у биткама на Облакову и на Говедарнику и ако сам доцније од многих чуо да је у тим биткама био добар јунак, јер је одликован најпре сребрном, па онда златном медаљом за храброст,

У тродневној џиновској борби ва Битољ, био je n Милан тешко рањен. Неколико сахата лежао је рањен на бојишту, између српског и турског стрељачког низа, Са турских позиција сипала је таква ватра на српске нападаче, да ни једна носилачка патрола српска није могла доћи до наших рањеника да их извуку из бојнице, Милан је са запетим револвером лежао, готов да сам себи размрска чело, ако падне Турцима у шаке, Али његова чета сувише је волела свога командира да би га оставила на бојишту, и она га је спасла још за време борбе. Најпре је видан у пољској болници и у Битољу, а после је евакуусан у Београд у врачарски санаторијум, где је не само прострељана и пребијена мишица зарасла

XI