Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ
умал' нису сзаспале за „богатсм“ всчерсм. Па снда ова Полихронија... Њу треба навести да говори.
— Право каже ова света жена — рече Марија гласно. Ми иначе не бисмо могле сутра поранити. Хајдемо сесстро Полихронијо. |
И оне пођоше,
Ma пут је Марија пробала да ишчупа коју реч из Полихроније, али је ова одговарала само „да“ или „не“.
Кад се попеше на горњи спрат гсетинске куће и кад им калуђерица показа где је што и хтеде да их сетави, Марија отпусти своје владике да отпочину, а замоли Полихровију да остане у њеној клети само један тренутак, јер има да је замоли за једно обавештење.
Чим владике одоше, Марија рашири руке:
— Радачо моја драга !
— Ја сам сестра Полихронија — одговори ова и не миче е с места.
Марија само што се не уједе за језик. Она спусти руке па само рече:
— Опрости сестро, што сам то забсравила. Врше rehy. Само једно обавештење. Какав је дневни распоред у манастиру 2
Полихронија ћути.
— Шта раде сестре између јутрења и службе, између службе и ручка, после ручка до вечере, између овог и вечере 2
— Сваки ради оно што јој сестра ергодотрија нареди.
— A шта ти радиш 2
— У књижници и у ризници.
— Шта нпр. радиш у књижници 2
— Преписујем и преводим свете књиге.
— Па и ја знам добро српеки писати, а знам и добро ромејски, па бих могла преводити. Да ли бихи ја мегла радити у књижници 2
— Како нареди ссетра сргодотрија.
— Добро. Хвала на обавештењу. У здрављу да се сутра видимо на јутрењу.
Полихронија прекрсти руке на грудима и погнуте главе изађе из клети. i
Цар Душан, 1, 1 161