Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ
РРА ЕН И ПИ И ЦИЕ а у И Иве
Само земљотрес, у тренутку када ме убице нападоше самог из васеде, осујетио је ову намеру краљичину. И чим сам се вратио у дету, ја сам ти похватане убице везане послао у Породимљу, и послао ти као мога поклисара онога светст човека... |
— ... који је све порекао као п оно везано робље, ксји је признао целу твоју кривицу...
— ... под ужасним мукама, бабо, јер је говорио равапст на најстрашнијој справи за мучење, коју је краљица кријући од тебе унела у твоје дворе! — јаукну Душан.
Дечански скочи се псстеље па се обема рукама ухвати за главу. а
И Душан устаде па настави.
— У Зети су ме дочекали! еви моји пријатељи, на жалсст не сами него сваки са свима својим наоружаним људима. Да бих добио времена да их повратим од њихове намере, а уједно да бих имао су чим хранити онолике људе, кренуо саму лов...
— Да... да... Петнаест хиљада људи дошло му на ноге ни за што друго него да иде у лов у планину,
Душан је навлаш пречуо ову подругљиву примедбу свога оца па продужи:
— Надао сам се, да ћу, кад се вратим из лова, затећи оца Андонија с добрим гласима од тебе, и сонда оп ми ласно било наговорити своје пријатеље да распусте војску. Уместо тога, онде где беху моји двори, вастадох пусто згариште... (ада никаква сила није могла више задржати оне огорчене људе...
— И ти си зато и моје дворе претворио у згариште, Јеси ли се добро осветио свеме оцу 2 Зар ти није деста, победиоче цара Михаила, што си и краља евих српских земаља и поморских победио и натерао га да бежи од свога рођенога сина као пселедња кукавица 2 Ти си с војексм дојурпо и под ово моје последње склониште, Шта хоћеш још од менег Отео си ми круну, хоћеш и гб живот да ми увмеш2 Узми га, он ми је постао и сувише тежак и чемеран. BO видиш сами смо, нас двојица. Нико нав не види и не чује. Ти си млад јунак, а ја вам изнемогао мученик, ти имаш оштар мач о бедрима, а ја немам никаквог оружја, Тргни мач и забоди га у ово срце, које је толике године само за те куцало !
190