Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

— дЗбачени краљ и бегунац краљ нема никакве заповести никоме да издаје. ag

— Ти ви још наш Господар и Краљ, зато те преклињем заповедај шта да се ради caj?

— Упитај твога Вукашина, твога Гргура и сетале твоје војводе, да ли сам ја још Краљ, па ћеш видети како ће ти се слатко насмејати.

— Шресео би им тај смех. Ја бих још данас распустио војеку, али се бојим трзавица у земљи.

— Ради како те твоја памет учи. | = Ја сам у твоје име, Краљу господине, саввао државни сабор у Сврчин. ONODI AL do ли, и хоћеш ли доћи на сабор 2

— Нећу ја више ни на какав сабор. Остави ме да на миру умрем.

— Ако нећеш на сабор, онда би можда добро било када би се неко време склонио у Звечан, док се мало не прибереш од ужаса који нас је задесио.

— Зашто нећеш да ме оставиш да умрем овде 2

— Не дао Бог да ти умреш бабо, али због оних људи мојих, које ви баш сад поменуо, мени би лакше било распустити војску, ако би они знали да ти ниси сстао у овој тврђави с војском.

— Плат разлог. дови ми моје људе. | = Душан отвори врата од ложнице и виде у дворишту уекупљену сву стару господу и све предводнике Дечанскових људи. Он им даде знак да дођу и кад уђоше, Дечански се мало придиже па рече: | — Кнезови, жупани и остала доброродна господо. Послушајте моју последњу заповест: Распустите одмах војску; она ми више не треба. Ви који сте досад били велико веће краљевства ми, а тако исто и еви остали који буду позвани, отидите на државни сабор у Сврчин, који је млади краљ у моје име сазнао, јер ће он управљати државним пословима док сам ја несрећом п болешћу мојом спречен да вршим краљевску власт. Од свију вас нека само стари Храдомил остане код мене, да са мном сутра рано пође у Ввеан. Он је био сведок мојих страдања, у дрној мојој мла|дости, он нека ми заклопи очи када се Бог смилује на ме, да 'ме узме ко себи... Хоћете ли ме још овај пут пселушати 2

~

199