Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

— Хоћемо Господару — рекоше сви, а Храдомил се сдвоји из гомшле и стаде иза Дечавског.

— А сад, племенита господо, праштајте вашем несрећнсм краљу, ако вас је кад увредио, праштајте му ва све несреће и неправде, које ву вас. задссиле зато што сте њему вереп били. Хвала вам за вашу верну службу, п праштајте, јер ја овећам да вас нећу више видети — јадно ми видело !

_ Сви се заплакаше п стадоше прилазити руци.

Дечански је свакога пољубио у чело.

Кад се већ п најмањи витез опростио с краљсм, приђе му и Душан секрушено, подуптрући се на мач, јер се бојао да се не вруши од узбуђења. |

За тренутак Дечански се са собом борио, да ли да допусти своме сину да га и он целива, али се брзо одлучи, даде му руку. и док ју је несрећни син кропио врелим својим сузама пи љубпо, Дечански се саже до његовог уха, па му пришану :

— Ти си овде једини који не заслужује да целива сву ојађену руку. Ја сам ти је дао само због ових мојих људи, да они мисле да сам ти опрестио, те датеп они слушају док то буде потребно за наше земље п приморје. Ако у теби има трунке човечности, када чујеш да сам на самртном одру, пошљи ми децу моју да их благселовим. Ти ми немој дслазити. За тебе могу још само једно, п то ћу учинити. Мелићу се Богу да теби уштеди оваку кончину живота, какву је мени досудио ! |

Гледајући ову сцену старци кнезови, жупани и властела дахнуше душом и помислише: ,Хвала Богу милсетивсме ! Отац је опростио сину п дао му је свој благослов“.

Кад се Душан вратио својој војеци, која га је с нестрпље љем чекала пред градом, и кад се око њега екупише еве његове војводе, хиљадници и сатници, он се прво окрете Оли-

веру.

— Изберп поузданог човека пи пошљи га натраг у Нерсдимљу да потражи кнеза Бартола и магистра Актогијуса, а ако они дотле буду већ отишли у Пауне, нека отиде Ba њима п нека им преда писмену заповест моју: Чим збрину све што треба за рањекике, одмах обојица да иду у вечан да лече впеоко му краљевство. i

Оливер ободе коља па оде да изврши заповест.

200