Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

Остали се згледаше у недоумици. Вукашин први проговори: — дар је стари краљ болестан 2

Душан само климну главом.

— Па кад је болестан зашто хоће да се сели у Звечан 2

Душан плану па рече врдито:

— Због тебе п таквих мојих пријатеља као што си ти! Ви му не би никад веровали да је болестан, кад би он сетао да болује у овој јакој тврдињи !

— Ми мислимо, светла круно — рече Гргур — да смо не само речима него и делима посведочили да смо ти одиста, верни пријатељи, и ми држимо да нисмо заслужили прекор твојих последњих речи.

— Води ли стари краљ и своју војску у Звечан 2 Вукашин.

— Краљ је своју војску распустио! — рече Душан п пружи руку према капији градској.

Из града се чула велика граја и весели усклици, али се поједине речи не могаху разумети.

Наскоро затим спустише опет мост преко спољног рова, отворише градска врата на која сад покуља не уређена војска, него руља измешаних пешака и коњаника, стрелаца п оклопника, товарних коња и кола с воловском запрегсм. Та река људи, коња пи кола, чим је прејурила преко градскога места, рачвала се у многе потоке,

упита,

који се растурише у свима правцима низа стране, јер је свака група војвика грабила најкрачћим путем да се што скорије дочепа оне ставе којом најбрже може стићи своме завпчају. Оне гсмилице, које пролажаху поред брежуљка на ксме је стајао Душан са својом свитом, чим га угледаше радсено му клицаху:

— Многа љета младоме Краљу! — Душан је грсмкам гласом одговарао на тај поздрав:

— Многа љета Стевану Урошу Ш.!

У то стиже Оливер, поднссе Душану заповест за краљсвоке лекаре, па кад је потписана, предаде је једном мледсм витезу, који окрете коња и у галопу одјури низе страну пут Неродимље,

Кад се цела војска Дечанскова разишла из Петрча, Душан се окрете својима.

201]