Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

града на обали реке Дримца где се данас налазе села Дринам и Кјири. Ти ву двори намењени да буду резиденција свагдашњега престолонаследника, који се у Србији звао „млади краљ“ а на западу „савладар“. Видели смо да је у тим дворима живео само Душан као млади краљ, и за што се ни од њих није сачувао ниједан зид, ниједна кула, никакав траг. За сахат хода на запад од Породимље била је краљевска резиденција у Петрчу (данас Петрић), који је био формалан град (тврђава), зато његове зидине и данас вире за један метар из земље. Од како Немањићи беху освојили Скошље и у њему се помињу краљевски двори у којима је краљ Милутин радо становао. Видели смо да је један биси у Звечану, а сада ћемо се ближе позабавити п краљевским дворима у Сврчину.

Доцније ћемо видети краљевске, а потом и царске дворе Душанове у Призрену с „царским вртом“ ради кога је Душан врло волео ту своју резиденпију, у Рибнику на подножју Шар-планине, у Пологу садашњем Тетову у Прилепуџу бјеру |

Пада у очи оволики број краљевских резиденција у релативној малој држави Немањића пре великих севајана Душанових на југу; али то у средњем веку није био само у Србији случај, него у свима државама у Европи, јер се тек много доцније утврдила владаочева престоница у главноме месту државе. У средњем веку краљеви су водили прилично номадски живот, путовали су скоро непрекидно по евојој_ држави, па како су увек морали да воде са еобсм стотине људи и њихове породице, сву своју родбину из које се махом састављало њихово краљевско веће (савет), све своје великодостојнике, дворане, краљичине „владике“ и целу своју војничку гарду, то у ондашњим малим варошима и трговима, у њиховим тескобним и узаним улицама, нису нигде могли имати довољно великих палата, у којима би се могло сместити толико стотина људи и коња, што је онда улазило у састав огромне задруге, која се звала „краљевска кућа“. Зато ву средњевековни владаоци на свима местима у својој држави у којима су се морали бавити дуже или краће време, пемсћу народне „бедбе“ (која се под Турцима прозвала кулуксм) подизали многе веће и мање куће и штале са заједничком

205