Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

ров Пуцић Дубровчани, Тривун Бућа Которанин, Стјепко Друговић Чихорић из Херцеговине, Илијаш Мутиводић властелин, Костадин Бзгарчић из Невесиња, Ст анимир Братени Хр M нислав властеличићи, Bpajko Pag ојав, Милош и Роазјав Леденић, Стеван Лоб ојевић, млада властела, Липеиотис, Скопи отис, Москајос, Акрополитиси Весвтијаритис архонти из (копља, Љеш Туз поглавица једног влашког катуна. Богоје властелин, Димитрије Сума m Мрдеша Богавчић властела из Хума, и то с границе бссакеке. (0 последњем двојицом имаћемо ускоро да се ближе упознамо.

Тек што је доњи крај уредио велики ставилац одјури пред црквена врата, јер се већ чула пв цркве последња песма „Спаси Христе Боже п помилуј“, и велика гсепода већ почеше излазити из цркве. Спгурности ради Милош ојпиновић свакоме је дошануо где му је место, и сваки је хтео да стане онде где му, је место.

С десне стране од столице намештене за Душана стадоше : Архиепископ све српске земље п поморске Данило Ш., до Њега и редом даље. Епископи: зетски Михамн л, рашки JI авао, хумски Данило, хвостански Јова н, топлички Јоаникије, будимљански Никол а, дебарски Јован, призренски Арсеније, липљански Игњат ије, скогски Стефан, браничевски М ојсије, мачвански Јован п моравички Никола. После епископа заувеше своја места игумани: студенички Теодор, милешевеки Гаврил INC потски Атанавије, бањеки Сав а, градачки Исапја, моравскога Градца Јеврем, рашки Јевст ратије, кончулеки Јеветатије, модрички В ртоломеј, хтетсвеки Теодор, гостиварски Данил 0, ораховачки Гаврило, нагорички Венијамин и скопски Никодим. Испод Високог духовништа поређаше се жупани горње и доње Лепенице, обеју жупа на реци Лабу, горњег и доњег Полога на Вардару, Топлице, Равине, Лугомира пл Црмнице. Даље су стајали: жупан од Подлужја у Зети, од Црне Стене код Милешева, од Хвосстна код Пећи, од Врља код Клобука. Ову групу завршивали су жупани од Б рекова, Приз рена, Рудни-'

210