Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

Овде се Вукашин јокрете светини па махну обема рукама, светини и она се постепено утиша, а беседник настави.

— Када смо се, увпркос елавној победи, посрамљени вратили дома, п када распустисмо војску, искуписмо се ми сви, млада властела, у двору младога краља на Дримцу. и преклињасмо га да увме из руку неспособнога краља судбину нашу у своје јаке руке. Млади краљ, као добар син, није хтео да чује ва то, а кад ми навалисмо, он стпутова чак у Византију — да се учи... "Ми емо морали да трпимо п даље зверства оне бесне жене престарелога краља; али када поуздано савнадосмо да је краљица најмила убице, да у самој Византији смакну Душана, те да она може свога, сина поставити за младога краља — тада се пекуписмо код кнеза Војислава и посласмо му књигу да се одмах вратг. Он дође у Зету, а ми сви појурисмо к њему, али не више сами, него падосмо с војском под дворе младога краља. Али се он још надао да ће се краљ тргнути када се увери 0 најновијем злочинству, које је краљица покушала. Он посла светог оца Андонија, као свога, поклисара у Породимљу, # 6 њим посла п похватано убице, и ми пргстадсемо да чекамо повратак тога поклисара, и одсемо дотле у лов у планину. Али уместо да нам се врати отац Андоније с маслинсBOM гранчицом мира, дође стари краљ с војском и попали и разори дворе младота краља. Сада и у њему прекипе жуч, п ми га сада лако одведосмо под Породимљу. Али јен ту још Душан хтео да се споразуме с оцем својим; али док је краљевна Душица дошла због тога к нама, дотле је она бесна звер изломила сваку ксштицу седога, слуге Божјег, и бацила га живог на ломачу, да издахне пред нашим очима. Шта је после било сви знате. И сада ја питам сабор све српеке земље 7 поморске, може ли краљ, поп којим су се извршила сва та зверства и ужаси, п даље остати на престолу Немањином 2

— Једно громко: „Не може!“ беше одговор на то питање, и то не само из оне светине, него M. HW самога сабора. | ;

— И ми сви мислимо да не може, и зато предлажем са00py да донесе одлуку : да се за краља свим српским земљама 1 поморским прогласи, и да се круном Отевана Шрвовенчанст крунише Стеван Душан ! — рече Вукашин одесечно па седе,

19 55 22