Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

— Добро. Остављам сабору још четири дана да равмесли добро шта нам ваља радити, па ако сабор и онда остане при својој отоичашњој одлуци — ја ћу му казати да ли одобравам ту одлуку !—

ХУД.

Седница државног сабора беше одложена за четири дана.

Томе се нико није надао, и чланови сабора силазећи с „Главице“ живо се препираху. Многима беше криво на саме себе, што ву се затрчали, али у толико више обараху кривицу на „жутокљуна“ Оливера, ва кога нису имали довољно сеуде, јер он је све „покварио“.

— Душан игра опасну игру — говораше Вукашин млађој властели ско себе, једва уздржавајући гњев који је у њему кључао.

— Испао је и он сувише хришћанин — гунђао је Димитрије Сума. — Није ни чудо, наследио је од оца !

—- Ама његов отац није хтео да отима туђу круну и ако ју је крваво зарадио, а он неће да прими своју властиту круну, коју му нуди цео сабор !— добаци Мрдеша Богавчић.

— Биће да он само тврди погодбу — рече Стјепко Друговић. — Видећете накосутра како ће он лепо пристати !

У другој једној групи силажаху ромејски архонти пз Скопља. И они се живо разговараху 0 ономе што су видели и чули на сабору. Они налажаху да је Душан врло мудро поступио.

— Док се наши тамо у највећој вароши на свету, у Виаљитији, кољу као зверови за круну, док се међусобно убијају, заслепљују и прогоне, докле плаћају читаве војске каталанеких , турских и туркопулских најамника да пљачкају и пустоше своју рођену земљу, само да се дочепају престоља, дотле овај млади краљ тривалски неће да прими круну зато што му је отац још жив, и ако је тај отац с њиме поступио не као са сином, него као е крвником !— равмишљаше на глас архонта Липсиотис.

— Онај, који тако поштује свога родитеља — мнидијаше Акрополитив — поживеће дуго и биће срећан на вемшљи.

224