Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

— Високо ти краљевство... — поче опет Гојко.

— Ког Шта А, ви сте2 Добро. Оставите те хаљине па ми дајте да пишем. i

Угљеша отрча и донесе све што треба за писање, а Гојко процеди крова зубе како „велики ставилац“, али није могао довршити, јер га пресече оштар поглед Душанов као сабља.

·— Џа нисам ваљда глув да не чујем фанфаре, које треште по свима двориштима 2 Дај овамо, Угљеша, држи тај дивит, а ти Гојко трчи до у штале Палманових коњаника и нађи ми онога гласника, који је мало час дојездио из Звечана и реци му да одмах, чим нахрани коња и себе, дође амо. Ако ја међутим будем доле за трпезом, нека се јави Угљеши, па ће му он дали књиге које треба да однесе краљевни Душици и кнезу Бартолу !

Гојко отрча као без душе, а Угљеша клече да држи дивит од туча- зеленога крај колена Душанова. :

Млади краљ је написао два кратка писма, једно лекарима а друго својој сестри. Онима је објаснио зашто не може одмах него тек после пет дана доћи и благодарио им је на труду око лечења болеснога краља као п старцу Храдомилу — а сестре и брата храбрио је да ће брапа колико накосутра похитати к њима у Звечан,

— Тако. Сад сави и запечати обе књиге, па дај да се преевучем.

Душан стаде прати руке,

= Ти ћеш пазити на Гојка, па чим га угледаш да иде е оним Звечанцем, отрчи пред њих да му предаш књиге а да то не гледају господа за трпезом.

Кад је Душан сишао у доњи трем, на њему беше одело од црнога скрлета, на струк, огртач и капа од црвене кадифе, обоје опвичено хермелином. На. капи имао је украс од драгог камења. ( бедрима имао је мач са златним балчаком. На ногама чизме од отворено плаве свиле,

Док је домаћин сишао у огромне импровизоване трпезарије, сви његови гести стајаху сваки код одређенога им места, и кад се Душан појави грмнуше сложно :

— Многа лета, младому краљу )

— ( вама ваједно драги моји госта — рече домаћин гласно, поздрављајући руком све госте, па онда стаде крај

285