Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

1

А виле ових дубрава повестиће ново коло, море ово, наше море, шумећи пјеваће пјесму захвалницу око ових жала, а срца наша понављаће вјечно: да сте благословени, избавитељи наши ! Ув вијенце побједе којима сте овјенчани, примите и овај, којим вас ките кћери Дубровника“.

„кивјели, браћо мила |“ |

Када ce је све сврстало, непрегледна поворка крене пут града уз непрестано клицање. Српској војсци, савезницима и Југославији.

Пред вратима града заустави капетан Ђорђевић своју чету и рече:

„Војници краља Петра!

У овом историјском часу када смо стигли пред ка“ пију града Св. Влаха, прекрстимо се прије него уђемо у град. (Војници се крсте).

Захвалимо Богу на великој милости којом нас је обасуо, давши нам да дочекамо дан среће и братског сједињења са Србима и Хрватима слободне Далмације, дан награде за оно што смо препатили и крвљу браће одкупили“. = = =

Можда ће после овога гдекоји читалац упитати.

—_ Али у каквој вези стоји овај дирљиви дочек српске војске у Дубровнику са овом књигом 2

Ево какав.

Чувши да му се отац вратио из аустријског ропства кући у Београд, први српски војни Гувернер Дубровника вамолио је ва прво одсуство у целом овом ратовању да оде до Београда да загрли своје. |

На путу од Сарајева до Земуна разболео се капетан Милан Вл. Ђорђевић и чим је стигао у родитељску кућу; пао је на постељу са које се више није дигао.

Два дана пред своју смрт молио је свог оца да седне поред њега и рекао му је да треба уништити његово последње писмо писано у Дубровнику „Истина — говорцо је болесник тешко дишући. — Они неваљалци потпуно заслужују оно што сам о њима написао, али ја им праштам и нећу да послемене остане оно што сам о њима написао".

XXII