Цар Душан : историјски роман из XIVога века у три књиге. Књ. 1, Млади краљ

ЈЕ

— Неће бити то тако, кнеже Гребострече! — рече поштовани јеромонах светогорски, погладивши сеоју као снег белу браду, која му се спушташе до појаса.

На то живахни кнез Прибац скочи са свога троношца на коме је седео крај стола, као да не може седећи одговорити,

— Је с чуо, оче Андоније, немој ми замерити, али то ја боље знам. Ти би ми истина могао бити и деда, а некмоли отац, ако је по годинама, ти си много претурио чуда и покора преко своје седе главе, али ти си махом проводио дане у својој мирној ћелији хиландарској, учећи свете и староставне књиге, па и не знаш каквих анатемњака има на овоме свету == |

— Али, шта ће ти твоји анатемњаци с нашим младим краљем, то ја не видим ! — осмехну се отац Андоније.

— Како шта ћег Зар ти налавиш да је тр чист посао кад којекакве жене, па бела света, могу да заврну памет овако разборитом младићу, као што је наш господар, који није освртао главе ни на једну од лепих и пребогатих кнегиња у царскоме двору, и ако су се све упеле, да му се допадну. Шта није чинко цар Андроник за ову годину дана од како нас ђаво — Боже опрости — доведе у оно проклето гнездо Византију, шта није чинио, да својом лепотицом ћерком дочепа српекога Краљевића у своје канџе, али он се не даде соко сиви, свагда је умео одговорити као маторац какав, умео се тако вешто измигољити, да ни мало ке квари пријатељства с царем грчким. А садо Дошла некаква протува светска, и тај исти млади краљ, тај узор мудрости, та дика и понос свих српских земаља и поморских, лудује ва њом, неће да једе ни да пије, не може да спава, јури по сву ноћ гологлав кров успавани град, или лута сам у чамцу по

Цар Душан, 1,1, 1