Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Војвода Богоје нетремице је слушао беседу Деда босанскога, Многе појединости беху за њега читава открића, јер беху приступна његовом схватању и учинише му се разумна, али оно главно што је очекивао да чује од старешине босанске вере, није дочекао, јер се овај најзад изгубио у преузношењу своје вере п у самохвалисању, које му чак беше досадно. Добро. Он вели да ни брак није света тајна. Па њему не треба ни да је ни тајна, ни света, али по чему је љубав између мужа и жене „скаредна“ кад је тако природна, п кад се из ње рађа и она већа и светија родитељска љубав" Зашто та ужасна вера брани људима да дођу до те најчистије и најсветије љубави И шта ће бити најзад од овога _ света ако му се одузме свака љубав > Не може бити да ти људи, који су створили ову веру нису на све то помишљали они сигурно имају и на та питања своје одговоре, јер иначе они не би били у стању превести У ту веру тако многе народе, да већ имају од црнога до великога мора на западу четрдесет толиких епископија, колика је ова Дедина у Босни. Али кад Деда Радослав не хтеде. о томе рећи ни речи, онда то значи да и Богумили имају своја „евјатаја свјатих“, која крију од иновераца. А он мора имати одговоре п на та питања, да би могао или излечити своју жену од ове страшне 34блуде, која и њу п њега хоће да убије, пли увидети да Богумили имају право, па онда ће се и он одрећи своје прадедовске вере и живети као и они.

. Све ове мисли пролетеше кроз војводин мозак са муњевитом брзином, M Богоје брво устаде, поклони 66 дубоко пред Дедом па рече:

— Свети Дедо! Почињем да разумевам за што се моја Лепосава тако променила, да је од силне и поносито лавице, постала кротко јагњешце. Твоје речи јако су у мени уздрмале веру у коју сам до сада веровао, за 70 што су ме у њој крстили тек што вам се родио, пре него што сам дорастао до свог разума да могу пресудити, која је вера боља. Али као што рекох тај преврат у мени тек. почиње, Ја бих желео да се он потпуно изврши, да се и ја удостојим да ступим у вашу цркву, да свима вама

".

Ре тИ 89