Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ
паре са дугачким власима и дугачком риђом брадом. Од главе до пете беше у гвозденим љускама и удлагама. (0 левој руди виви му ведики штит а десном се поштапа о свој грдан мач. | о
Један од оних који су водили ту грдосију, кад ститоше пред Богоја рече: |
— Војводо! Овог Алемана ухватисмо доле у аслрелу, па како ни један од нас не разуме што он го“ вори, то нам наш старсшина Мрдеша рече да га теби доведемо. |
— Дајте га ближе — рече Богоје па се окрете својима: — Зна ли који од вас алеманског језика 7
__ Ја по нешто. натуцам — рече Градислав Турбић.
— Упитај га ко је шта је л шта тражи он у ово доба у моме ждрелу ? Е
Помоћу Турбићевом ваведе се између војводе и странца овакав разговор:
— Име ми је Ханс Хартлебен. Властеличић сем из далеке земље у Немачкој. Пошао сам у Палестину да се бијем са неверницима. У Рагуви ми рекоше да Хер-= цег ове земље спрема војну противу шизматичкога краља екјавонског, па сам пошао да тражим тога Херцега !
— Ја сам војвода Богоје: За што ме тражиш =
— Хоћу да ти се понудим за најамника на једну годину дана.
— Добро. Мени данас пије на одмет пл један мач. Шта тражиш од мене па да ми будеш веран најамник 2
— Тражим два пара хаљина, један за зиму, други за лето. Да ми набављаш гвоздене опреме колкогод ми ватреба. Тражим храну и пиће, даље у мирно доба једну постељу у кљети, а у рату једно узглавље под шатором. Даље тражим четири пута у години какву женску, а иселе сваке победе над твојим непријатељима, право па пљачку. — | |
Богоје сасвим озбиљно рече:
— Пристајсм на сво услове сем опога за женске. Да њих нека се брише сам
— Добро. Ево моје руке — рече Хане и пружи руку — Да свршимо погодбу.
Ко их