Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Ono пвлагање војводино повуче целу липију па“ пред, и ако је сада с противне стране сипала стрела као челична киша, и ако многи рањеници падоше.

—_ептред ! Напред ! — викаху сви заповедници појединих одреда, п одиста сви напредоваху, п као да непријатељски стрелци почеше одстулати.

Док се ово догађало на северу у позадини Орловда, дотле борба с лица и на боковима града узимаше све јаче размере.

Оборена шума пред шанчевима беше се. претворила у џиновски пожар који није могла угасити ни вода ни земља која је бацана да га угаси. Ти елаби пожарнички покушаји само увећаваху густи дим, који је гушио не само браниче на шанчевима него је уједао за очи чак п стрелце на кулама и градским бедемима тако, да нису више могли да добро виде и да гађају нападаче, који caja притрташе под саме шанчеве.

— Шта ради Банић, Бог му судио 1— викну Радоје Друговић кад виде да се поједини нападачи већ пужају

уз грудобране — што не проваљује брану. Трчи Мирохна у ждрело Бериславу п кажи му да одмах провали орану. i

Али бадава је Мирохна трчао јер на половини пута срете Банића који се ба нешто својих људи пео у град. Остали му беху изгинули.

У гренутку када је хтео да провали брану, са оних висова који беху на десној обали јава, сјурила се на њега таква бујица, „Иродоваца“ да се из њиховог покоља једва спас'о са неколико својих људи са којима се сада повлачио у град.

Богоје беше добро разумео мисао Оливеровог напада с лица. То је одиста требала само да буде варка. Али он нијс рачунао 6 огорчењем људи које је Оливер тако брзо после свршене борбе на Неродимљи морао опет да отргне од њихових кућа. То огорчење противу бунтовника беше тако “велико, да нападачи нису хтели да оеврћу ни главе на трубне знаке HO јих старешина који наређиваху одетулање и повлачење у десно. Они су јуришали напред, заузеше све

' 227