Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

= Добар јупак !

Богојеви људи стадоше викати:

— Војводо имаш с киме укрстити мача ! Удри !

— Какав војвода — викну Георг, то је пржибаба која вна само из кукавичке заседе убијати људе када се заглибе у блато до грла!

Богоје вапенушио од беса, па само рикну:

— Чекај да видиш, курвин епне, ко је војвода Богоје |! — и он тако јурну на сатника као да ће га првим ударцем смождити...

Али војвода у својој срџби беше заборавио на сва правила мачевања, а млади Џалман, који је у звојој отаџбини односио мноте победе не само на витешким турнирима него и у многим озбиљним двобојима на живот и на емрт — вешто је парпрао сваки ударац Богојев и за сваки му је платио по једном раном говорећи гласно и то српски:

— Ово ти је за Франца, ово за Милера! Држи, овај један ударац вреди за трпи моја војника које еп ми удавио. Најзад ово у срце издајничко, то је за то што ви постао гадна невера нашем Господару !

Богоје се сруши мртав на вемљу.

Његови људи ћутке стадоше Пил своје оружје на гомилу пред кнеза Петра.

Богојева буна беше удушена.

ХИ

Душан је био тако сигуран да ће Оливер брво угушити овај последњи покушај бесне властеле противу краљеве самодржавне власти, да је са свим мпрно продужио своје проучавање стања, у коме је љегово ступање на престо затекло љегову дрокаву.

Пошто се од дубровачког конзула за Србију оба „_вестио о стању трговине желео је да проучи питање о насељавању многих пустих градишта и еслишта, која су опустела услед толиких ратова, гладних година п болештина, желео је да проучи земљорадњу, домаћу по занатску радиност, у опште целу, како би

250)