Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

или ,восковарница“, коју су Которани подигли. До» чански је ту кућу поклонио призренском еписколу“ Бањска је имала читаво зело зидара у јелашчанској жупи, а било их је доста по у Љутоглави. Тесари камена били су из Бара, Котора, Пераста и оближњег села Ђурића, из Дубровника и околине пристаништа Гравозе. Али је било ових мајстора који су из Пашке ишли на приморје да раде. Нарочито се помиње Иван Каменар, који се погодио да ради на францисканском манастиру у Дубровнику под условом да о жетви иде „на одсуство“ у своју домовину. На занате из Душа новог доба потесћају и данашња имена нских села. Ковачи, Каменари, Стрелари, Тулари, Штитари.

Тек што јесвауно први дан Васкрса Душан са це. лом краљевском родбином, великом и малом власто. лом, са поклисарима и одличнијим гостима беше већ пред ватвореним вратима скопљанске цркве.

Сви су били у свечаноме руху, али сви побожно и екрушено држаху упаљсне воштанице у рукама, и ћутећи очекиваху свечани тренутак када ho Xp стос васкрснути ив гроба.

Назад Данило Ш. својим старачким али још увсЕ пријатним гласом запева ~

„Победивши својом смрћу саму смрт, Христос васкресе из мртвих и поклони живот онима, који беху у гробу.“

У том тренутку расклопише се врата од цркве, и читаво море светлости покуља из цркве са хиљаде упаљених воштаница и поправи и онако ољештавх

- врор пред њем, ;

Сада изађоше из цркве дугачки дројни редови свештеника у свочаним одсждама, са јеванђељем, ико. нама и крстовима у рукама, а за њима ивноше црквено „небо“, под које стадоше Краљ и Архијспископ, па онда

s