Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

за добре домаћице. Немамо историјских података, али је врло вероватно да је п она по примеру оне латинске принцезе која је много раније била на српском престолу образовала на двору праву школу, кроз коју су пролазиле све кћери велике и мале властеле.

Док су мушка деца у двордшту краљевекога двора играла јуначке игре, те се њихова вессла граја разлегала по целим дворима, дотле су све девојчице Ji девојке, лепо умивене и очешљане и закићене цвећем, хитале у лево крило двора где су краљичине собе. У овима су на богатим простиркама седале на под и свака је настављала да шије и да веве под надзором „опасане" госпође или и саме краљице, јер је Jemena сваки слободан тренутак времена проводила у тим собама, готово преко делога дана. Девојке су радиле све што треба за краљеву кућу, све рубине, а појсдине боље везиље вевле су на самиту (тканини за црквене одежде) јер је Јелена хтела да њене девојке што више ураде и за цркве.

Једно лепо јутро-у пролеће 1334. године краљица Јелена седела је у тој својој „женској школи за властептинке" радећи с њима заједно.

Девојке раде и торочу између себе као раздрагани врапци.

— Децо — рече краљица — доста је било торокања, Да запсвамо везиљску песму ! — и краљица сама поче да пева, а све девојке у хору је помагаше.

Кад је свршена песма, у којој се хвалила једна везиља која је сама израдила све што треба једној цркви — краљица рече:

— Данас сте лепше певале него јуче, нарочито сложније. Пазите да се у певању ни једна не истрчавате пред друге. Треба да певате сложно ко) што се пева ва црквеним певиицама.

— Само не онако кров нос — рече „Опасана" а мадо насмеје децу, а девојчице и девојке једва дочекаше прилику да кикоћу, и да се насмеју.

Кад су се смирпае и опет почеше еве радити краљица упита :

278