Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Тај поклон мора бита добар коњ пли 12 перпера златних.

Овде краљица упаде Бући у реч:

— Од како сам у Србији ја непрсетано слушам да се говори о златној псрперп, али још ни један пут не видех тај златан новац, него само сребро колико вреди једна перпера. Објасни нам то, молимо те !

— Наша перпера — објашњаваше Ђућа — била је увек уображена вредност за рачунање, која је означавала извесну количину сребрнога новца. Тек пре 90 година почели су Млетди ковати према нашој вредности перпере своје дукате, златан новац. Али главни новац у оптицају ссташе наши сребрни динари или како их у Млетцима п у Дубровнику зову грошеви. Један млетачки дукат вредео је до скора једну и по лерперу. Сада вреди две перпере. У нас се рачуна да у једној либри сребра има 16 перпера. У Дубровнику 18. тога при погађању ваља со увек погодити чијим динарима, пили грошевима има да се плати оно што је купљено, јер у Котору, Ба ару, Авлопи и Македонији рачуна се само са млетачким грошевима

— Добро — рече краљица. — Ја н. пр. знам да један наш сребрил динар вреди тридесет бакарних фолара, гли за што има тако различитих и фолара и динара 2

— да то што свака држава, па готово п сваки Па кује своје фоларе најравличнијсга облика. У Србији се почело са ковањем сребрних динара под краљевима Драгутином и Милутином, и то најпре у Брскову на Тари. Први наши динари ковани ву по угледу на млетачко грошеве. На љлама је с једне стране Христова слика, а с друге страно св. Стеван, како предаје српеком краљу заставу с крстом. На млетачким грошевима св. Марко ПР веставу Дужду. Доцније је место заставе дошао крст, па најпосле само слика владарева. Млетци су одмах протестовали, јер нађоше да у брсковским динарима има за једну осмину мање сребра, него у млечатким грошевима.

то со со