Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

пред били исправнили сву царску ризницу, тако да је Андрондк П. морао да продаје чак п златно и сребрно посуђе царскога двора, и семе прквене ствари од вредности, то Император није више могао да даје унуку што је обећао , и овај завојшти понова на цара. Тај се рат свршио 22. Маја 1328., кога је дана Андроник Млађи победоносно ушао у Цариград и-збацио свога деда с престола. · — Ако се не варам — рече Јелена — цар се пре, крај тога рата обраћао за пемоћ у Бугарској и Србији 2

— Тако је, али докле је бугарски цар Михаило гристао на тај савез и послао му помоћ од три хиљаде људи, под заповедништвом Руса Ивана, која помоћ није ништа помогла дотли блажени родитељ краљевства ми није хтео да чује за тај савез, и мудро је

урадио. — Опрости, што те опет прекишдам — рече краљица Али шта је главни узрок те је народ омрзнуо

ва Андроника П-ог 2 Рекао си да је он био неспособан монарх, али зар ву чак и масе народне појмиле ту неспособност, кад је његов унук могао да га збаци с престола 2 ;

— Изгледа — рече Душан — да је и Царица Јерина много допринела томе. Она је, да би придобила мога деду краља Милутина да свој престо сстави њеној кћери Симониди и њеној деци, пили ако Спмонида не буде имала деце, онда другом неком Јеринином детету — слала је грдне новце из царске ризнице своме зету, слала му је многе драгоцености, између осталих и драгоцену величанствену круну готово исто онакву какву је носио дар византијски.

— Видела вам је у нашој ризници — рече краљица — п чудила сам се што се ниси њоме венчао на краљевство, него екромним венцем Стевана Првовенчанога. |

— Ако Бог да здравља — рече Душан — доћи ће време да и ту византијску круну метнем на главу, када стечем право да је понесем. Али од тога смо још подалеко. За ову моју причу довољно је да ти напесменем

298