Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— Кравомув 2 Па зар због њега си толико узбуђен 2 Неће он да музе твоје силне краве по; Сврчину. Доста је њему млека и од самих скадарских крава..

— Са кнезом је дошао и један странац, за кога мпелим да је прерушен, али ако ме не варају моје очи ја сам тога странца виђао по Солуну у опреми византијског великог војводе. Кнез Џетар не хтеде да ми каже каква је то странца довео само рече да њега одмах пријавим високом ти краљевству.

— Доведи одмах и кнеза и тога странца.

Милош Војпновић одјури, а Душан и Јелена само се згледатше. -

__ Не може бити... — рече краљица.

— Он је — рече Краљ — овај наш кнез скадарски вреди злата колико је тежак. Ти знаш колико ми је помогао да са мало жртава угушим Богојеву буну, а сада ево нам доводи војводу Сиргијана.

Врата се расклопише. Кнез Петар и један крупан просед човек у хаљинама млетачког трговца уђоше.

— Високом ти краљевству — поче кнез Петар ДОвОДИМ + . . : ~

Душан му упаде у реч:

— ... највећег војводу византијског и високо. роднога посинка благоверне и христољубиве царице Ксеније — пи Краљ им пође неколико корака у сусрет.

Странац паде на колена пред краљем и хтеде да целива скут његове доламе па- рече: |

— Што сам некад био, светла круно, то је прошло, данас долази да 6е склони под твоје моћно окриље сирак тужан, без отаџбинс, без игде икога свога.

Душан му не даде скута него га ухвати за 0060 руке, подиже га, загрли га и пољуби у чело па му рече:

— Добро ми дошао драги војводо. Драга Јелено, допусти да ти пр АВИ мога пријатеља стратига Сиргијана.

— Пријатељи мога мужа пл моји су пријатељи рече краљица и пружи Спргијану руку — добро нам дошао војводо ! |

505