Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

На два корака пред краљем Сиргијан заустави свога коња, скиде калпак са челенком па гласно рече на ромејском језику: |

— Највећи! Извршио сам задатак који си ми поверио. _

Ва тим сиђе с коња, баци узде најближему до себе, приђе с десне стране краљу и гологлав хтеде да целива краља у десно кољено, али се Душан саже с коња те загрли СОпргијана и пољуби га у чело па онда гласно рече најпре српским па онда грчким језиком:

— И извршио сви га, превасходни војводо, тако сјајно, да си од данас међу првим великодостојницима богоданога ми краљеветва. — Овђе Душан сиђе ес коње и пружи обе руке Спргијану- -

Обостране свите сјахаше с коња.

— Доводим ти, највећи — настави Спргијан — лет хиљада одабране војске.

— Која је своје јунаштво доказала на Костуру: Предетави ми, Превасходни, све старешине те моје нове и дичке војске, јер горим од нестрпљења да им кажем, колико сам њима задовољан!

Опргијан је доводио једног по једног старешину и Душан је за свакога имао по неку нарочито лепу реч, тако да их је све очарао.

Кад је предетавка завршена грмну цела та нова војека многољетство своме новоме господару и то на два језика. Тоске су викали „Зито а Срби „многа љета“.

Пошто је Душан раздао награде старешинама и наредио да се Спргијановој војсци изда обилна храна и пиће, он се са Сиргијаном вратио У свој логор.

Ту се Спргијан познао И ижљубио са свима српским војводама па се онда Душан са Вукашином, Оливером и Спргијаном повукао у свој краљевзки шатор, који већ беле намештен, јер је Велики Ставилац већ у велике вршио своју логорску службу. |

После малог одмора и обеда наста под краљевим шатором забеседовање „ратног савета како би се данас рекло. |

912